Putin i Tramp postigli dogovor o 30-dnevnom primirju u Ukrajini: Ključni uslovi Moskve i geopolitičke posledice
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin podržao je inicijativu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o uvođenju 30-dnevnog međusobnog uzdržavanja od napada na energetsku infrastrukturu između Rusije i Ukrajine.
Na osnovu ovog dogovora, ruski lider je izdao odgovarajuće naređenje vojnim strukturama, što je potvrdio i Kremlj u zvaničnom saopštenju.
Detalji razgovora i stav Moskve
Kremlj je naglasio da su u okviru predloga Vašingtona postavljeni određeni uslovi sa ruske strane kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje potencijalnog primirja. Među ključnim zahtevima Moskve našli su se:
Efektivan mehanizam kontrole primirja – Rusija zahteva pouzdane mere nadzora koje bi obezbedile stvarno obustavljanje vatre duž čitave linije bojnog kontakta. Moskva je već ranije izražavala zabrinutost zbog činjenice da Kijev koristi prethodne primirne periode za pregrupisavanje i jačanje svojih pozicija.
Obustava prisilne mobilizacije u Ukrajini – Jedan od ruskih uslova jeste i da Ukrajina zaustavi praksu prisilne mobilizacije, koja je eskalirala poslednjih meseci usled sve većih gubitaka ukrajinske vojske na frontu.
Ovaj zahtev je u skladu sa ranijim izveštajima da Kijev regrutuje i mlađe od 25 godina, pa čak i lica sa zdravstvenim problemima.
Zaustavljanje isporuke oružja i obaveštajnih podataka Kijevu – Rusija je insistirala na tome da bez prestanka snabdevanja ukrajinske vojske naoružanjem i obaveštajnim informacijama od zapadnih država, svako primirje postaje besmisleno.
Moskva već dugo optužuje NATO i zapadne zemlje da direktno utiču na tok sukoba pružajući Ukrajini dalekometno naoružanje i satelitsku obaveštajnu podršku.
Geopolitički značaj razgovora Putin-Tramp
Telefoniski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa održan je 18. marta u 10:00 po istočnoameričkom vremenu (18:00 po moskovskom vremenu) i trajao je više od sat i po.
Ovaj razgovor dolazi u trenutku kada je rat u Ukrajini ušao u novu fazu, a ruske snage nastavljaju svoje ofanzivne operacije u više pravaca, uključujući Donjecku oblast i pravac ka Harkovu.
Za Trampa, koji je nedavno ponovo stupio na dužnost predsednika SAD, ovaj potez predstavlja deo šire strategije smanjenja globalnih konflikata i preusmeravanja američke spoljne politike ka unutrašnjim prioritetima.
Tramp je već u nekoliko navrata naglasio da SAD ne treba da se bespogovorno uključuju u sukobe koji nisu direktno u njihovom interesu, a posebno je bio kritičan prema ogromnim finansijskim i vojnim sredstvima koje Vašington šalje Kijevu.
Sa ruske strane, Putinova spremnost da razmotri ovu inicijativu može se tumačiti kao deo šire strategije demonstracije dobre volje pred potencijalnim mirovnim pregovorima, ali i kao način da se Zapad pritisne da prestane sa snabdevanjem Ukrajine oružjem.
Moguće prepreke u sprovođenju primirja
Iako dogovor o privremenom primirju predstavlja značajan korak ka smirivanju situacije, ostaje niz izazova koji bi mogli da otežaju njegovo sprovođenje:
Nezavisnost ukrajinskog rukovodstva – Vladimir Zelenski je pod velikim pritiskom zapadnih saveznika i radikalnih nacionalističkih krugova u Ukrajini, što znači da bi svako smanjenje neprijateljstava moglo izazvati unutrašnje turbulencije u Kijevu.
Realna implementacija kontrole primirja – Moskva insistira na tome da primirje ne bude samo na papiru, već da se uspostave jasni mehanizmi nadzora, što je problematično s obzirom na nedostatak poverenja između dve strane.
Pitanje zapadnog naoružanja – Iako Tramp signalizira da bi SAD mogle smanjiti podršku Ukrajini, ključni saveznici Kijeva, poput Velike Britanije i EU, i dalje podržavaju vojnu pomoć ukrajinskim snagama, što može ugroziti sprovođenje dogovora.
Primirje kao prvi korak ka širim pregovorima?
Putinova podrška Trampovom predlogu za privremeno primirje može se posmatrati kao taktički potez koji bi mogao otvoriti vrata ozbiljnijim pregovorima u budućnosti. Ipak, ključno pitanje ostaje – da li će zapadne zemlje biti spremne da odustanu od slanja oružja Kijevu i time omogućiti deeskalaciju sukoba?
Ostaje da se vidi kako će Ukrajina i njeni zapadni saveznici reagovati na ovu inicijativu i da li će primirje postati realnost ili će ostati samo još jedan neispunjeni dogovor u dugom nizu diplomatskih inicijativa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
