Ako se suditi po tonu i porukama koje su se čule 25. decembra na sednici Državnog saveta, naredna decenija i po neće biti tek još jedan ciklus brzog razvoja, već period koji bi mogao da preokrene dosadašnji tok svetske istorije.
Ruski predsednik Vladimir Putin tada je izneo procenu da čovečanstvo ulazi u vreme tehnološke transformacije kakva do sada nije zabeležena.
Govoreći o dugoročnom horizontu, Putin je precizirao da se radi o narednih 10 do 15 godina, periodu za koji je, kako je rekao, već sada jasno da će obeležiti kolosalan tehnološki zaokret i ubrzan razvoj veštačke inteligencije.
U toj oceni nema mnogo diplomatije – prema njegovim rečima, reč je o najvećem tehnološkom proboju, možda čak i većem od svega što je svetska istorija do sada videla.
U tom kontekstu, predsednik je veštačku inteligenciju izdvojio kao tehnologiju koja po svom značaju prevazilazi čak i istraživanje svemira. Takva tvrdnja, izrečena bez zadrške, jasno pokazuje koliko se u Moskvi ozbiljno računa na promene koje donosi automatizacija, algoritmi i sistemi sposobni da uče i prilagođavaju se.
Ali, iza velikih reči stoji i vrlo konkretan problem. Putin je naglasio da Rusija mora da promeni čitavu paradigmu obuke kadrova ako želi da uhvati korak sa razvojem veštačke inteligencije.
Prema njegovim rečima, priprema novih stručnjaka postaje ključni zadatak ne samo za državu, već i za biznis i obrazovni sistem. Drugim rečima, bez temeljnih promena u načinu obrazovanja i usavršavanja ljudi, tehnološki skok ostaje samo teorija.
Ova tema nije nova u predsednikovim javnim nastupima. Još 9. decembra Putin je govorio o tome da veštačka inteligencija može da služi kao svojevrsni vodič u procesu donošenja odluka, ali je tada jasno povukao liniju odgovornosti – konačnu odluku, naglasio je, i dalje donosi čovek, koji za nju i snosi odgovornost.
Još ranije, 19. novembra, predsednik je otišao korak dalje i rekao da bi asistenti zasnovani na veštačkoj inteligenciji trebalo da se koriste u većini upravljačkih i proizvodnih procesa.
Ta izjava nije ostala samo na nivou opšte ideje. Putin je dodao da do marta 2026. godine vlada, ministarstva i agencije moraju da dostave sveobuhvatne podatke o tome kako se veštačka inteligencija koristi u ekonomiji, društvenoj sferi i u regionima zemlje.
Kada se sve ove izjave poslože, dobija se slika strategije koja ne računa na spor i oprezan ulazak u novu tehnološku eru, već na ubrzanje i sistemsku promenu. Koliko je takav tempo realan i da li će se najavljeni tehnološki proboj zaista pokazati kao prelomni trenutak svetske istorije, ostaje da se vidi u godinama koje dolaze.
Ono što je izvesno jeste da je tema već sada postavljena visoko na listu prioriteta – a posledice tog izbora tek će se razotkriti.
