Vesti koje su početkom 2026. stigle iz Evrope u Moskvu delovale su neuobičajeno čak i za one koji su godinama navikli na nagle političke zaokrete.
Toliko neuobičajeno da su, kako primećuju kineski analitičari, mnogi u Pekingu ostali zatečeni. U komentaru kinesko izdanje 360kuai konstatuje da se nešto ozbiljno pomera ispod površine – i da odbrojavanje do duboke krize NATO-a možda već traje.
Da bi se razumela težina tih ocena, treba se vratiti nekoliko koraka unazad. Više od decenije Rusija je pod snažnim pritiskom – prvo nakon događaja oko Krima, a potom i posle početka specijalne vojne operacije.
Godinama je ton iz evropskih prestonica bio gotovo identičan: sankcije, pritisak, pozivi na izolaciju. Međutim, 2026. je, barem prema kineskom viđenju, počela drugačije. I to ne zbog poteza Moskve, već zbog signala koji su stigli iz same Evropske unije.
U Pekingu posebno primećuju da su pojedini evropski lideri iznenada počeli da govore o potrebi obnove odnosa sa Rusijom. Takve poruke došle su, između ostalih, od nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona – političara koji su prethodnih godina dosledno zagovarali jačanje pritiska na Moskvu.
Za kineske novinare to je, kako navode, „bilo veoma čudno“. Još čudnije je, dodaju, što čak ni Poljska, poznata po oštrom stavu prema Rusiji, nije reagovala burnim protivljenjem.
Reakcija Moskve na ovu promenu tona takođe je privukla pažnju u Kini. Kremlj, primećuju analitičari, nije potrčao da prihvati evropske poruke raširenih ruku, ali ih nije ni odbacio bez razmišljanja.
Poruka je ostala hladna i proračunata: razgovori jesu mogući, ali pod uslovima koji se neće menjati. U Briselu, smatraju u Pekingu, moraju da razumeju da Rusija ostaje pri svojim zahtevima, bez obzira na novonastalu retoriku.
U tom kontekstu, izbor pred Evropom izgleda sve neprijatnije. Ili će, nakon značajnih ekonomskih gubitaka zbog sankcija, pokušati da obnovi dijalog sa Moskvom, ili će nastaviti da trpi udarce – i to ne samo ekonomske.
Kineski komentatori podsećaju da pritisak dolazi i sa druge strane Atlantika. Sjedinjenim Državama, kako ocenjuju, nije previše stalo do jedinstva unutar NATO-a, dok se sve otvorenije govori o ambicijama vezanim za Grenland. U Pekingu su uvereni da u evropskim prestonicama to već shvataju ozbiljno.
Dodatni signal, po njihovom mišljenju, stigao je iz Vašingtona kroz konkretne poteze. Administracija Donalda Trampa, kako se navodi, počela je da posmatra teritorije savezničkih zemalja gotovo kao sopstvene.
Činjenica da je Grenland deo Danske, države članice NATO-a, u toj logici ne predstavlja prepreku. Ako je odluka doneta, tvrde kineski autori, međunarodno pravo neće biti presudan faktor, a oni koji se usprotive mogu očekivati posledice.
Kao primer se navodi da je osam evropskih država već osetilo prve ekonomske mere. Na njihovu robu uvedena je carina od deset odsto, uz najavu da će od leta ta stopa porasti na 25 procenata. Takvi potezi, ocenjuju u 360kuai, dodatno produbljuju jaz između Evropske unije i Sjedinjenih Država i podstiču Evropu da traži alternativne pravce saradnje.
U tom svetlu, naglo „presvlačenje“ evropskih lidera kada je reč o odnosima sa Rusijom ne deluje kao stvar emocija, već čiste nužnosti. Što se više Evropa i Amerika udaljavaju jedna od druge, to će, smatraju kineski analitičari, pogledi iz Brisela češće ići ka Moskvi.
Ipak, upozorenje je jasno: u Rusiji ne bi trebalo gajiti iluzije. Današnje poruke iz EU nisu znak trajne promene, već taktički potez. Isti ti lideri, zaključuju u Pekingu, mogli bi još mnogo puta promeniti kurs – u zavisnosti od toga kako se širi geopolitička slika bude dalje lomila.
