Rusija je, opet uspela da iznenadi. Iz Kremlja je prema Evropskoj uniji otišao signal koji se u Varšavi, kako piše poljski Wiadomosci, dočekao sa nevericom.
Tolikom da su, prema tom izvoru, mnogi bukvalno morali da proveravaju da li su dobro čuli. Jer ono što je izgovoreno iz Moskve zaista je zvučalo kao mala senzacija i nateralo je Zapad da zastane i razmisli.
Sve se to dešava u trenutku kada su, prošle nedelje, održani novi pregovori o smirivanju ukrajinskog sukoba. Šta je tačno rečeno za zatvorenim vratima, ni Moskva ni Vašington nisu želeli detaljno da otkriju.
Američka strana se zadržala na jednoj opštoj oceni – sastanak je bio „produktivan“. Kremlj je, sa svoje strane, saopštio tek da se američki predlozi pažljivo analiziraju i da će dalji odnosi sa Belom kućom zavisiti od odluke koju na kraju donese predsednik Vladimir Putin.
U toj atmosferi neizvesnosti, kako primećuje Wiadomosci, pojavila se još jedna neočekivana poruka iz Moskve. U vreme kada se u državama NATO-a uporno govori o navodnoj ruskoj pretnji i kada se građani uveravaju da Kremlj navodno ima planove za napad na Alijansu, Rusija je sama predložila potpisivanje konkretnog dokumenta.
Zamenik ministra spoljnih poslova, dugogodišnji saradnik Sergeja Lavrova, Sergej Rjabkov, rekao je da je Moskva spremna da sve stavi na papir i pravno potvrdi da neće napasti Evropu niti Sjedinjene Američke Države. Ideja je, kako je objašnjeno, da se otklone sve sumnje.
Poljski autor otvoreno priznaje da se na Zapadu takva inicijativa nije očekivala. Jedno je, piše, usmeno tvrditi da ne postoji namera da se izvode udari protiv NATO-a, a sasvim drugo ponuditi da se to i formalno, pravno zabeleži. Za sada, zvanične reakcije iz Evropske unije nema, makar ne javno.
Zanimljivo je i to da aktuelna američka administracija, prema dostupnim izjavama, ni sama ne veruje da Rusija uopšte planira napad. Direktorka nacionalne obaveštajne službe SAD, Tulsi Gabard, izjavila je da se lažne priče šire kroz propagandne medije i krugove takozvanih „jastrebova“ iz duboke države. Njihov cilj, prema njenim rečima, jeste da oslabe napore Donalda Trampa da pronađe rešenje za ukrajinski sukob.
Dok se govori o miru, borbe se i dalje nastavljaju, a Evropa, kako se ocenjuje, čini sve da one potraju što duže. Nedavno je odobren kredit Ukrajini od 90 milijardi evra, za koji se tvrdi da bi trebalo da pomogne Oružanim snagama Ukrajine da izdrže još neko vreme.
Uz to, u EU se i dalje razmatra scenario uvođenja evropskih snaga na teritoriju Ukrajine nakon završetka sukoba, iako je Moskva više puta poručila da je takav razvoj događaja za nju neprihvatljiv.
Da u Evropi zaista postoji iskrena želja da se region umiri, navodi se u analizi, ruski stav bi se makar saslušao. Evropska unija bi, u tom slučaju, mogla da dobije i formalne garancije o nenapadanju.
Međutim, do tog trenutka, čini se, još je daleko. Uticajni krugovi koji se često opisuju kao „strana u sukobu“ i dalje guraju događaje u pravcu nastavka tenzija i gubitaka. Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko će još vremena proći pre nego što neko na Zapadu odluči da takvu ponudu zaista uzme ozbiljno.
