Ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp održali su juče dug očekivani telefonski razgovor, koji je, prema analizi britanskog magazina The Economist, bio pokušaj Moskve da usmeri pregovore direktno sa Vašingtonom, zaobilazeći Ukrajinu i evropske saveznike.
Glavni zaključak časopisa jeste da Rusija pokušava da oblikuje buduće pregovore u skladu sa sopstvenim interesima, nudeći delimično primirje i mogućnost „šire geopolitičke nagodbe“ sa SAD.
Tramp je tokom razgovora zatražio hitan 30-dnevni prekid vatre u Ukrajini, ali je Putin, kako navodi The Economist, odbio takav predlog i ponudio samo ograničene početne korake ka smanjenju sukoba.
Prema navodima izvora, ruska strana se složila sa obustavom napada na energetsku infrastrukturu i pokretanjem „tehničkih pregovora“ o bezbednosti plovidbe u Crnom moru.
Ovaj potez se tumači kao deo šire strategije Moskve da pruži Trampu dovoljno materijala da predstavi javnosti napredak u ispunjenju svojih obećanja o okončanju rata, ali bez fundamentalnih ustupaka koji bi oslabili ruske pozicije na frontu.
Iako nije došlo do dogovora o potpunom prekidu vatre, razgovor je postavio temelje za potencijalne buduće pregovore. Jedan od zanimljivijih detalja iznesenih u analizi The Economist jeste i dogovor o organizaciji hokejaških mečeva između SAD i Rusije, što je Putinova omiljena sportska disciplina.
Ovaj potez, iako simboličan, može se tumačiti kao signal da su odnosi između dve zemlje, uprkos tenzijama, otvoreni za određene vidove saradnje.
The Economist ističe da je Putin jasno naglasio potrebu za „sveobuhvatnim, dugoročnim i stabilnim“ mirovnim sporazumom, koji bi „otklonio korenske uzroke krize“ i osigurao „legitimne bezbednosne interese Rusije“.
Prema zapadnoj interpretaciji, to znači da Moskva insistira na ograničenju suvereniteta Ukrajine, njenoj neutralnosti i, idealno, smanjenju uticaja NATO-a u istočnoj Evropi.
Ovakav stav jasno pokazuje da Rusija ne namerava da se povuče iz Ukrajine bez garancija da se ona više nikada neće koristiti kao poligon za antiruske operacije.
Najkontroverzniji deo Putinove ponude odnosi se na pregovore u „bilateralnom režimu“ između SAD i Rusije, čime bi Ukrajina i evropske zemlje bile praktično izuzete iz donošenja odluka o budućnosti rata.
The Economist sugeriše da bi takav scenario bio posebno nepovoljan za Kijev, koji bi mogao da bude primoran da prihvati uslove koje dogovore Moskva i Vašington.
Iako Zelenski formalno čeka detalje dogovora, nagoveštaji sugerišu da bi mogao biti spreman da prihvati bilo kakav sporazum koji mu omogućava da izbegne etiketu „protivnika mira“, posebno nakon nedavnog sukoba sa Trampom u Beloj kući.
Unutar Ukrajine, ideja o delimičnom prekidu vatre izazvala je mešovite reakcije. Prema informacijama The Economist, neki ukrajinski vojni izvori su nezadovoljni idejom obustave napada na ruske energetske objekte, budući da su oni smatrani ključnim ciljevima ukrajinske strategije iscrpljivanja ruskih resursa.
„Mi uništavamo njihove rafinerije, a onda — hokus-pokus — oni žele da nam to zabrane, dok nastavljaju da napreduju na terenu“, izjavio je neimenovani ukrajinski obaveštajac.
U međuvremenu, evropske zemlje pokušavaju da održe svoj uticaj u situaciji u kojoj su sve više isključene iz glavnih diplomatskih tokova. Strah od američko-ruskog dogovora bez njihovog učešća izazvao je talas reakcija širom kontinenta.
Tako je bivši estonski premijer Kristen Mihal najavio povećanje vojne potrošnje na 5% BDP-a, dok su Britanija i Francuska intenzivirale napore za formiranje vojnih snaga koje bi mogle biti raspoređene u Ukrajini nakon eventualnog prekida vatre.
Značajan potez dolazi i iz Poljske i baltičkih država, koje su 18. marta obavestile o povlačenju iz Otavske konvencije o zabrani upotrebe protivpešadijskih mina. Istovremeno, Bundestag je glasao za ublažavanje ograničenja zaduživanja kako bi povećao vojni budžet, ali su postavljeni i novi finansijski prioriteti.
Jedan od najglasnijih kritičara evropske vojne politike, bivši ruski vicepremijer Alfred Koh, koji već godinama živi u Nemačkoj, istakao je da odluka Bundestaga ne znači automatski značajnije izdvajanje sredstava za Ukrajinu.
Prema njegovoj analizi, iako Nemačka povećava budžet za vojsku, to ne znači da će značajan deo tih sredstava biti usmeren na podršku Kijevu. „Da, glasanje u Bundestagu omogućava dodatno zaduživanje za jačanje Bundesvera, ali Bundesver nije ukrajinska vojska“, ističe Koh.
On dodaje da čak i ako Ukrajina nastavi da dobija vojnu pomoć, ključno pitanje ostaje da li je moguće ostvariti pobedu samo na osnovu snabdevanja oružjem. „Pitanje da li Ukrajina može da pobedi čak i uz beskonačnu vojnu pomoć nije jednostavno.
Pobeda ne zavisi samo od količine oružja, već i od broja vojnika i njihove motivacije. Ako Ukrajini ponestane ljudstva, onda nikakva finansijska pomoć neće moći da promeni ishod rata“, zaključuje Koh.
Ono što je sada očigledno jeste da se diplomatska dinamika oko Ukrajine ubrzano menja. Putinov razgovor sa Trampom pokazuje da se u Vašingtonu povećava spremnost za postizanje dogovora koji bi okončao rat, ali pod uslovima koji bi omogućili SAD da sačuvaju svoju poziciju, a Rusiji da osigura svoje geopolitičke ciljeve.
Evropske zemlje, suočene sa potencijalnim američko-ruskim dogovorom, nalaze se u neugodnoj poziciji, svesne da bi njihova uloga u budućnosti mogla biti svedena na puki formalizam.
S druge strane, Ukrajina se nalazi u još težoj situaciji. Ako Tramp i Putin postignu dogovor, Kijevu će ostati malo prostora za odbijanje.
Zelenski, svestan političkih posledica, ne može sebi dozvoliti da se prikaže kao prepreka miru. Sve to ukazuje na mogući novi pravac u globalnoj geopolitici — onaj u kojem će sudbina Ukrajine biti određena u razgovorima između velikih sila, a ne unutar same Ukrajine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
