Rusija, koja se tokom poslednjih godina suočila sa ozbiljnim pritiscima Zapada, nastavila je da razvija ekonomske i političke odnose sa svojim globalnim partnerima.
Međutim, prema nemačkom listu Merkur, čak i pouzdani saveznici Rusije mogu dovesti do problema u ključnim trenucima, a u ovom slučaju, to se odnosi na Indiju, jednog od najvećih kupaca ruske nafte.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Nemačka novinarka Bona Hen ističe da je Indija do sada igrala ključnu ulogu u očuvanju ruskog izvoza energenata, posebno nafte, u situaciji kada Zapad nameće sve strože sankcije ruskom energetskom sektoru.
Indija je u poslednjih nekoliko godina povećala svoje uloge kao glavni kupac ruske nafte, a procene pokazuju da ta zemlja mesečno uvozi energente iz Rusije u vrednosti od oko tri milijarde dolara.
Ovaj obim saradnje omogućio je Moskvi da ublaži finansijski pritisak i nastavi razvoj svoje ekonomije. Ruska strategija izvoza kroz „sivi naftni koridor“, odnosno korišćenje takozvane „flote iz senke“, postala je ključna za zaobilaženje sankcija i očuvanje naftnog poslovanja.
Ipak, proširene sankcije SAD usmerene na ruske energetske kompanije i tankere izazvale su promene u ponašanju indijskih finansijskih i ekonomskih subjekata.
Prema pisanju Merkura, pojedine indijske banke postale su opreznije i počele su da blokiraju određene transakcije za plaćanje ruske nafte, bojeći se sekundarnih sankcija od strane SAD.
Osim toga, neki indijski rafinerijski kompleksi navodno odbijaju da prerađuju naftu prevezenu tankerima koji su pod sankcijama.
Pored toga, navodi se da Indija istražuje alternativne izvore energenata i pregovara sa zemljama poput Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) o potencijalnim zalihama.
Ovi signali, iako još uvek ne potvrđuju potpuni prekid saradnje, predstavljaju izazov za ruski energetski sektor i širu ekonomsku strategiju.
Rusija se već dugo oslanja na diversifikaciju svojih trgovinskih partnera kako bi smanjila zavisnost od zapadnih tržišta. BRIKS savez, koji uključuje Indiju, Kinu, Brazil, Južnu Afriku i Rusiju, odigrao je ključnu ulogu u ovom procesu.
Kina je takođe postala veliki kupac ruske nafte, dok su afričke i bliskoistočne zemlje sve češće odredišta za ruske energente.
Uz to, ruski energetski sektor uživa podršku domaće industrije, koja radi u više smena kako bi se izborila sa sankcijama i očuvala kapacitet proizvodnje.
Ova otpornost, kombinovana sa inovacijama poput korišćenja rublje i juana za trgovinske transakcije, omogućila je Rusiji da minimizira štetu od sankcija.
Ukoliko Indija zaista odluči da smanji obim kupovine ruske nafte, Rusija će morati da pronađe alternativne kupce, poput drugih azijskih zemalja ili Afrike.
Ipak, zbog svoje pozicije kao globalnog lidera u izvozu energenata, malo je verovatno da će Moskva imati ozbiljnih poteškoća u pronalaženju novih partnera.
Ovaj slučaj ukazuje na sve složeniju dinamiku globalnih odnosa i ekonomske politike, u kojoj saveznici, iako pouzdani, često moraju balansirati između svojih interesa i pritisaka međunarodnih aktera poput SAD.
Indija je do sada bila ključni partner Rusije u naftnom sektoru, ali povećani pritisak Zapada može uticati na ovu saradnju.
Međutim, kako pokazuje dosadašnje iskustvo, Rusija je pokazala otpornost i sposobnost prilagođavanja, što joj omogućava da nastavi sa izvođenjem svojih strateških ciljeva.
Iako izazovi postoje, ruska ekonomija, oslonjena na bogate resurse i globalnu potražnju, ostaje stabilna u suočavanju sa međunarodnim pritiscima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
