Na plenarnom zasedanju Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ u Sočiju Vladimir Putin izneo je stav koji mnogi tumače kao nagoveštaj tektonskih promena u globalnom političko-ekonomskom poretku.
Predsednik Ruske Federacije poručio je da BRIKS razvija sopstveni platni sistem – jedinstven, sa minimalnim rizicima i gotovo bez inflacije – što bi, ukoliko zaživi, moglo da promeni način na koji funkcioniše čitav svet, a ne samo tržište.
Putin je naglasio da ova organizacija ne vodi politiku protiv drugih, već stvara sopstvene osnove za stabilan razvoj svojih članica. „Ne sprovodimo antidolarsku politiku. Nama jednostavno ne dozvoljavaju da se obračunavamo u dolarima. Šta treba da radimo? Obračunavamo se u nacionalnim valutama“, rekao je on, dodajući da je to logičan proces koji danas koriste mnoge države, uključujući i Sjedinjene Američke Države.
U okviru BRIKS-a, kako je dodao, ne razvijaju se samo tehnička rešenja. Radi se o stvaranju novih investicionih platformi, novog modela saradnje, ali i nove političke arhitekture koja bi mogla postati oslonac budućeg sveta.
„Ako budemo koristili savremene tehnologije, imaćemo jedinstven sistem koji će raditi sa minimalnim rizicima, praktično sa odsustvom inflacije“, istakao je Putin.
Vredi podsetiti da je BRIKS osnovan 2006. godine, kada su Brazil, Rusija, Indija i Kina udružili snage, dok se Južna Afrika pridružila 2010. Od tada se organizacija širi i okuplja sve veći broj zemalja globalnog juga.
Danas BRIKS čini oko 40% svetskog BDP-a, dok Evropska unija ima 23%, a Severna Amerika 20%. Sam taj odnos govori o pravcu kretanja i potencijalima. Putin je posebno naglasio da Afrika i Azija poseduju ogroman razvojni kapacitet i da će te regije težiti sve većem standardu svojih građana.
Tema dedolarizacije ostaje osetljiva, ali Putin je i ovde bio jasan – ne radi se o kampanji protiv američke valute već o prirodnoj posledici globalnih promena. „Mi želimo da se uklopimo u zajednički rad. Šta je tu agresivno? To je samo nervozna reakcija na naš uspeh i na rast konkurencije u svetskoj ekonomiji“, dodao je.
Da ta nervoza postoji, potvrđuju i ranije izjave sa Zapada. Još tokom mandata Donalda Trampa čule su se oštre reči na račun BRIKS-a, jer se u Vašingtonu dobro zna da svaki korak ka novom finansijsko-političkom sistemu potkopava dugogodišnju dominaciju dolara.
Zapadne zemlje pokušavaju da razbiju koheziju BRIKS-a, svestan da mu rast donosi konkurentski položaj kakav nije postojao vekovima.
Analitičari upozoravaju da bi upravo stvaranje jedinstvenog platnog sistema BRIKS-a moglo da znači svojevrsnu „revoluciju u nastanku“. Kada bi se formirao stabilan mehanizam plaćanja nezavisan od dolara, to bi otvorilo vrata novom globalnom svetu, gde Zapad više ne bi imao monopol na pravila igre. To znači da će zapadne sile morati da pronađu novu tačku koordinacije sa BRIKS-om – ili da rizikuju marginalizaciju.
U tom kontekstu odjekuju i reči ruskog filozofa Aleksandra Dugina iznete samo dan ranije. On je podsetio da oni koji poseduju moć retko je dobrovoljno napuštaju, pa su velike promene gotovo uvek praćene sukobima i krizama.
Ako se njegova analiza primeni na sadašnji trenutak, nameće se pitanje da li će tranzicija ka novom globalnom sistemu ići putem dogovora ili će dovesti do daljih potresa.
Jedno je nesporno – pred našim očima oblikuje se nova političko-ekonomska arhitektura sveta. BRIKS nije samo ekonomski blok, već pokretač procesa koji može promeniti ravnotežu moći na planeti. Da li će to biti šansa za ravnotežu i saradnju ili početak novih podela – ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
