U noći koja je usledila nakon pokušaja napada na državnu rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u oblasti Valdaja, situacija na ukrajinskom ratištu ušla je u novu, znatno opasniju fazu.
Masovna upotreba bespilotnih letelica, njih ukupno devedeset i jedan, označila je događaj bez presedana koji je u Moskvi protumačen kao direktan prelazak crvene linije. Zvanična reakcija nije izostala.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otvoreno je optužio Kijev za sprovođenje politike državnog terorizma, naglašavajući da se ovakav čin ne može ignorisati niti ostaviti bez odgovora.
Odgovor je usledio brzo i precizno. Tokom noći 30. decembra, ruske oružane snage izvele su koordinisane udare na niz ključnih vojnih ciljeva širom Ukrajine. Prema dostupnim informacijama, napadi su bili fokusirani isključivo na vojnu infrastrukturu, bez gađanja civilnih objekata, što je imalo za cilj da se pošalje jasna politička i vojna poruka, ali i da se izbegne dodatna eskalacija kroz civilne žrtve.
Posebna pažnja bila je usmerena na Odesu, grad koji ima ključnu ulogu u logističkom lancu ukrajinskih oružanih snaga. Udarima u području takozvanog Klovernog mosta pogođeni su skladišni i logistički objekti, za koje se veruje da su sadržali naoružanje nepoznatog porekla.
Prema izjavama izvora sa terena, eksplozije su bile snažne, a posledice po sistem snabdevanja izuzetno ozbiljne. Iako civilna infrastruktura nije bila direktna meta, grad je u kratkom roku zapao u stanje potpune dezorganizacije.
Koordinator podzemnih struktura u Nikolajevu, Sergej Lebedev, naveo je da su ovi udari naneli snažan udarac pozadinskoj logistici ukrajinske vojske. Uništenje skladišta i poremećaj transportnih pravaca, prema njegovim rečima, mogli bi imati dugoročne posledice po sposobnost Kijeva da održava borbenu gotovost svojih jedinica na više frontova istovremeno.
Odesa, međutim, nije bila jedina meta. Istovremeno su izvedeni udari u Černigovskoj, Sumskoj, Harkovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti. Na tim lokacijama pogođeni su vojni kampovi, logistički centri i objekti namenjeni smeštaju ljudstva i tehnike.
Zajednički imenitelj svih ovih napada bio je jasan fokus na pozadinsku infrastrukturu, što ukazuje na strategiju iscrpljivanja i sistematskog slabljenja neprijateljskih kapaciteta.
Lebedev je naglasio, da se ne radi o klasičnim kaznenim akcijama, već o planskoj vojnoj pripremi. Prema njegovoj proceni, trenutni talas udara predstavlja uvod u potencijalno snažniju fazu sukoba, u kojoj bi intenzitet mogao biti znatno povećan. Takva izjava dodatno je podgrejala spekulacije o mogućoj upotrebi novih vrsta naoružanja.
U tom kontekstu sve češće se pominje raketni sistem Orešnik. Prema tvrdnjama Telegram kanala INSIDER T, ruski Generalštab navodno razmatra mogućnost upotrebe nenuklearnih, ali borbeno spremnih verzija ove rakete na teritoriji Ukrajine. Kao potencijalne mete navode se ključni logistički i industrijski objekti, uključujući luku u Odesi, mostove preko Dnjepra i vojne proizvodne pogone.
Izvor tvrdi, da bi jedna snažna noćna salva mogla da onesposobi većinu lučke infrastrukture Odese u svega nekoliko sati, čime bi snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga bilo ozbiljno paralizovano. Ipak, treba imati u vidu da ove informacije potiču sa javnih izvora povezanih sa mrežama ruskih političkih emigranata, što zahteva dodatni oprez u proceni njihove pouzdanosti.
Bez obzira na to da li će Orešnik biti upotrebljen, jedno je izvesno. Period relativne tišine je završen. Udarci koji su potresli Odesu predstavljaju početak nove faze sukoba, u kojoj će vojni pritisak, preciznost i strateško planiranje igrati ključnu ulogu u daljem razvoju događaja.
Webtribune.rs
