Francuska je danas potresena talasom masovnih okupljanja, koja su prema procenama dostigla više od 243.000 ljudi širom zemlje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da se protesti odvijaju na 439 lokacija, dok su sindikati i lokalni mediji isticali da su brojke daleko veće i da bi do kraja dana moglo da izađe i do 900.000 građana. U Parizu se, prema procenama, očekuje između 50.000 i 100.000 učesnika.
Slika sa terena deluje kao mozaik — blokade puteva, zastave na ulicama, zatvoreni muzeji i zapaljeni kontejneri. Do sada je uhapšeno 119 ljudi, dok je šest pripadnika policije povređeno u sukobima, prenosi BFM.
Već do podneva bilo je više od 94 privedenih, uključujući 15 u Parizu, a 32 osobe zadržane su u pritvoru. Policija je zabeležila najmanje 20 požara na ulicama, a angažovano je oko 80.000 pripadnika snaga reda kako bi se sprečili veći incidenti.
U Marseju je, prema navodima sindikata CGT, protestovalo čak 120.000 ljudi, dok je policija brojku svela na oko 13.000. Portparol sindikata u Buš-di-Roni za Figaro je naglasio da je izlazak ljudi „poruka koja se ne može ignorisati“.
Predsednica CGT-a Sofi Bine upozorila je da masovno prisustvo policije „samo doliva ulje na vatru“, ocenivši da je jutarnje reagovanje snaga reda bilo previše oštro. Ona je u intervjuu za BFM TV pozvala građane da se pridruže protestima, ističući „ranjivost“ novog francuskog premijera i potrebu za socijalnim odgovorima.
Ulice Marseja, Nanta i Pariza bile su posebno napete. U Nantu je došlo do direktnog sukoba dela demonstranata i policije, gde je upotrebljen suzavac. Istovremeno, studenti su krenuli u blokade visokotehnoloških i vojno-industrijskih objekata.
U Renu je obustavljen rad pogona kompanije Tales, dok su u Marseju aktivisti zaustavili rad fabrike Jurolinks, optužujući je za saradnju sa inostranim partnerima u vojnoj industriji. Na jednom od skupova, studenti su mahali velikom palestinskom zastavom, šaljući poruke protiv, kako su naveli, „saučesništva u nasilju nad civilima“.
Efekti protesta osećaju se i na kulturnim simbolima zemlje. Ajfelov toranj je zatvoren, Luvr je radio delimično, dok je muzej Orsej najavio da ne može garantovati normalan rad. „Parizijen“ prenosi da su 23 srednje škole blokirane, a Ministarstvo prosvete saopštilo je da je 17 odsto nastavnika u osnovnim i 16 odsto u srednjim školama u štrajku. Sindikati tvrde da su te brojke znatno veće.
Politički tonovi nisu izostali. Lider stranke Nepokorena Francuska Žan-Lik Melanšon iskoristio je priliku da zatraži ostavku predsednika Emanuela Makrona. „Premijer mora da ode, ali pre svega predsednik mora da ode jer je on odgovoran. Podsetio bih vas da je izgubio četiri premijera. U demokratiji bismo obično izvukli neophodne zaključke“, izjavio je Melanšon pred masom okupljenih.
Demonstranti su se, u jednom trenutku, okupili i ispred Ministarstva ekonomije i finansija, gde su železničari sa Lionske stanice uspeli da uđu u dvorište, ali su ubrzo napustili prostor. Ukupno 92 puta su blokirana, a van velikih gradova zabeležene su 252 akcije.
Današnji dan, najavljen kao „Dan društvene mobilizacije“, doneo je više od 250 planiranih skupova širom zemlje. Sindikati su uključili prosvetne radnike, studente, taksiste, transportne sektore i industrijske radnike. Francuski listovi naglašavaju da se situacija razvija iz časa u čas i da će večernje brojke dati pravi obim mobilizacije.
Ako se uzme u obzir da je ovo tek početak talasa okupljanja i da tenzije između sindikata i vlasti rastu, ostaje otvoreno pitanje da li će vlasti odgovoriti popuštanjem ili dodatnim pritiscima. U zemlji koja pamti dugu tradiciju uličnih protesta, današnji dan mogao bi biti tek uvod u nešto šire.
