Berlinu su neophodne investicije privatnog sektora kako bi pomogle da se Nemačka odvikne od uglja, gasa i nuklearne energije, a zbog odugovlačenja u ranim fazama zelene tranzicije, nemački proizvođači automobila rizikuju da izgube status globalnih lidera
Prošla su vremena u kojima su se nemačke kompanije, poput „Mercedesa“ i „Folksvagena“, bogatile u Kini i profitirale od jeftine ruske energije, a podsticanje zelene agende i odvikavanje države od uglja, gasa i nuklearne energije neće biti moguće bez određenih gubitaka, piše „Blumberg“ i naglašava da će tempo nemačke tranzicije ka tzv. čistoj energiji diktirati privatni sektor.
U senci oronule fabrike uglja „Ensdorf“, nemački kancelar Olaf Šolc sastao se sa predstavnicima preduzeća i lokalnim političkim liderima kako bi proslavio budućnost lokacije kao fabrike za proizvodnju čipova za električna vozila.
„Činjenica da su dobra stara vremena prošla ne znači da dobri novi dani ne mogu da počnu“, rekao je Šolc na događaju povodom ugovora vrednog 3 milijarde dolara između nemačkog proizvođača auto delova „ZF Fridrihshafena“ i američkog proizvođača poluprovodnika „Volfspid“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kako piše „Blumberg“, šezdesetčetvorogodišnji nemački kancelar je ranije ove nedelje prešao pola sveta kako bi u Buenos Ajresu pregovarao o argentinskim resursima vodonika za Nemačku, u Čileu o litijumu za nemačku industriju, a u Brazilu je predstavio ekološki paket od 200 miliona evra namenjenih inicijativama za obnovljivu energiju.
Kako se navodi u tekstu, nemačke kompanije su se pod vođstvom Angele Merkel slobodno bogatile u Kini i stvarale profit zahvaljujući jeftinim ruskim energentima. Sukob u Ukrajini primorao je najpouzdanijeg kupca ruske nafte da se snabdeva negde drugde.
Svest o tome da se nemačka automobilska industrija previše oslanja na Tajvan za čipove i na kineske proizvođače za baterije podstakla je Berlin da potraži nove tehnologije i trgovinske partnere koji će obezbediti okosnicu za nadolazeću zelenu transformaciju, navodi se u tekstu.
Šolcu su sada potrebne investicije privatnog sektora kako bi mu pomogle da državu odvikne od uglja, gasa i nuklearne energije. Potrebno je, dakle, predstaviti Nemačku kao destinaciju koja brine o budućnosti. Da stvar bude komplikovanija, Berlin to mora da sprovede u skladu sa birokratskim ograničenjima EU subvencija, objašnjavajući ratom i pandemijom iznurenoj nemačkoj javnosti nepopularnu istinu – prelazak u zeleniji i čistiji svet nije moguć bez gubitka blagostanja, prenosi „Blumberg“.
Teško pogođen energetskom krizom, nemački proizvođači hemikalija kao što su BASF i Lankes već premeštaju deo proizvodnje i investicija u inostranstvo. Pošto su odugovlačili u ranoj fazi sprovođenja zelene tranzicije, nemački proizvođači automobila sada rizikuju da izgube svoj status globalnih lidera.
Pored toga, razvoju nemačke industrije dodatne izazove stvara i američki Zakon o smanjenju inflacije kojim se izdvaja 369 milijardi dolara za suzbijanje posledica klimatskih promena, što uključuje poreske olakšice za postavljanje i pravljenje infrastrukture koja je u skladu sa politikom prelaska na tzv. čistu energiju. Ovaj zakon će, smatraju evropski lideri, američkim kompanijama obezbediti subvencije zbog kojih će biti u nepravednoj prednosti u odnosu na evropske.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
