Teorijski doprinos Henrija Kisindžera međunarodnim odnosima je ogroman i po tome će najviše ostati upamćen, poručio je za ATV Dušan Proroković, politikolog i univerzitetski profesor.
„Kao naučni istraživač moram da poštujem lik i delo Henrija Kisindžera. To je čovek koji je spojio teoriju i praksu i dao je doprinos razvoju teorije međunarodnim odnosima. Kao neko ko politički razmišlja i učestvuje u političkom životu Srbije moram reći da za neke stavove Henrija Kisindžera imam simpatije.
On nije bio zagovornik američkog intervencionizma na Balkanu jer nije shvatao šta će taj intervencionizam doneti SAD-u. On je bio i čovek koji se zalagao za održavanje detanta prema Rusiji nakon raspada SSSR-a. Mislio je da se bezbednost čitavog evro-atlantskog bloka mora tražiti u dogovoru sa Moskvom, a ne u konfliktu. To bi i nama odgovaralo“.
Proroković ističe da je taj Kisindžerov pristup prihvaćen krajem 80-ih ili početkom 90-ih godina, ili ne bi bilo građanskog rata kod nas ili bi rat drugačije izgledao.
„Moj pogled na Kisindžera je jedan, a iz ostatka sveta drugi. U jugoistočnoj Aziji Kisindžera ipak pamte kao čoveka koji je bio zagovornik rata u Vijetnamu. Takođe i u latinskoj Americi baš zbog njegove uloge u praktičnoj politici ne gledaju blagonaklono.
Ostaće pomešana osećanja. O njemu će govoriti taj teorijski aspekt rada jer ono što napišete ostaje da živi. Ova praktična dimenzija njegovog rada, o njoj će se govoriti još nekoliko godina i stvari će se završiti kada sa scene siđu svi oni koji su Kisindžera poznavali ili oni koji su se sa posledicama njegovog rada sretali“, poručio je Proroković za ATV.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
