Insistiranje Prištine na promeni sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština znači blokiranje briselskih pregovora. Beograd ne treba da nasedne na tu provokaciju i ne treba da dođe u poziciju da od Zapada on bude optužen za ono što upravo radi Priština.
Da li je to nervoza Prištine, kojoj ne ide kako je očekivala sa priznanjima takozvanog nezavisnog Kosova, izrodila novu taktiku za staru mantru — Beograd je kriv. I da li je zahtev za promenom formata Zajednice srpskih opština pokušaj provociranja reakcije Beograda, koji bi i dalje bio večiti krivac za sve, iako pravi krivac za nesprovođenje Briselskog sporazuma sedi u Prištini.
[adsenseyu1]
Nastavak briselskog dijaloga nije čestito ni započeo, a već je u ćorsokaku.
Posle duge pauze, tehnički pregovori Beograda i Prištine u Briselu, čiji bi fokus tokom ova dva dana trebalo da bude primena pre tri godine postignutog sporazuma o Zajednici srpskih opština (ZSO), naišao je na novu blokadu. Nisu bile dovoljne godine opstruiranja formiranja ZSO. Priština je u Brisel došla namerena da traži izmene u Briselskom sporazumu koji se tiče upravo ZSO.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji je pre pet godina kao predsednik Vlade Srbije, zajedno sa tadašnjim kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i šeficom EU diplomatije Ketrin Ešton, stavio potpis na Briselski sporazum, bio je nedvosmislen. Beograd neće dozvoliti izmene u sporazumu, ako do toga dođe, pašće ceo Briselski sporazum kojim je i predviđeno formiranje ZSO.
Na pitanje kakva je pravna priroda Briselskog sporazuma i da li je moguće da on bude stavljen ad akta, šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta profesor Bojan Milisavljević podseća da je reč o specifičnom tekstu. Istovetan tekst potpisan je s jedne strane od predstavnika EU i Srbije, a sa druge od EU i predstavnika vlasti takozvanog Kosova. Ali sadržina teksta je ista.
„Niko ne može unilateralno da menja bilo koju odredbu, zato što je reč o aktu koji je nastao saglasnošću volje svih triju strana i ne postoji mogućnost da bilo ko izmeni bilo koju tačku Briselskog sporazuma. To je pravno nemoguće“, kaže Milisavljević.
Komentarišući činjenicu da se taj sporazum ni posle toliko vremena ne ispunjava, on objašnjava da ona upravo govori o tome da je on već stavljen van snage.
„To što kosovske vlasti nisu izvršile nijednu odredbu iz Briselskog sporazuma jeste stavljanje tog sporazuma ad akta. Neizvršenje nekog akta je ujedno i njegova smrt, tako da ne mora da dođe do neke formalne odluke, poništenja nekog akta, da bi on prestao da postoji. On se jednostavno ne izvršava, čim se ne izvršava, on je mrtvo slovo na papiru“, objašnjava profesor Pravnog fakulteta.
Na pitanje šta u ovoj situaciji, kada dogovoreni rokovi nisu ispoštovani, Beograd može da preduzme, Milisavljević je podsetio na to da je EU garant Briselskog sporazuma.
„EU je garant izvršenja Briselskog sporazuma, ona je jedna od ugovornih strana, tako da su to pitanja za predstavnike EU — zašto se sporazum ne sprovodi i ne izvršava. Pored vlasti u Prištini, prva adresa su organi EU i predstavnici EU koji u tome učestvuju neposredno. Nisu oni neki posrednik koji nekoga dovodi za pregovarački sto. Oni su neposredni potpisnici akta, znači, oni takođe imaju odgovornost zbog njegovog neizvršenja“, objasnio je Milisavljević pravni ugao Briselskog sporazuma, čiji su sastavni deo i odredbe o formiranju Zajednice srpskih opština.
[adsenseyu4]
On najnovije izjave više vidi kao poruke drugoj strani.
A da li poruka Prištine Beogradu i Briselu u stvari znači — mi nećemo da formiramo ZSO? Politikolog Jelena Vukoičić kaže:
„Kada prištinski zvaničnici poruče Beogradu da će oni formirati ZSO u nekom potpuno drugačijem formatu od onoga što je predviđeno sporazumom, to je poruka — mi nećemo pregovarati. Mi hoćemo da nas priznate i da pristanete na sve naše uslove. To je jedna drska izjava i zapravo najava da oni ne žele da pregovaraju“, kaže Vukoičić.
Oni nemaju potrebu za pregovorima, jer je Srbija ispunila sve što je od nje zahtevano Briselskim sporazumom, a jedino što je zahtevano od Prištine, da formira ZSO, ostalo je neispunjeno, objašnjava doktor političkih nauka.
Na pitanje šta Srbija u toj situaciji može da učini, da li stvarno može da kaže — ne, za nas je Briselski sporazum mrtav, Vukoičić napominje da Srbija nije u jednostavnoj poziciji, ali i da je primetna nervoza političke elite u Prištini, koja je nastala zbog činjenice da je Kosovo već duže vreme u nekoj zamrznutoj fazi što se tiče međunarodnih priznanja.
„Neke zemlje su ga i povukle, a ima indicija da će doći do još nekih povlačenja priznanja nezavisnosti. Nema novih priznanja i oni evidentno ne mogu da uđu u najvažnije međunarodne organizacije, kao što su UN, što im je cilj, i to je glavni razlog ovakvih zapaljivih izjava prištinskih vlasti kakva je najnovija o promeni formata ZSO“, objašnjava ona.
Situacija u međunarodnim odnosima se ipak menja i to tako da ne ide Prištini u korist. Zbog toga i ta doza političke drskosti u njenom reagovanju. Iako Beograd mora da balansira, jer nema drugi izbor u ovom trenutku, Srbija ne sme da dozvoli da je Zapad optuži da opstruira pregovore, ističe Vukoičić. Ona izjavu Dačića vidi kao poruku EU, koja je garant za implementaciju Briselskog sporazuma.
Beograd, po njenom mišljenju, mora da insistira upravo kod zvaničnika EU da Priština ispoštuje ono na šta se obavezala tokom pregovora. Ako ne želi to da ispuni, znači da se povlači iz pregovaračkog procesa. Zato Vukoičić smatra da ne treba da nasedamo na provokacije Prištine i ne treba da dođemo u poziciju da Zapad optuži Beograd za opstruiranje pregovora, ono što upravo radi Priština.
„Ako Priština insistira na promeni nečega što je dogovoreno, onda je to krivica i odgovornost albanske strane, a ne srpske. Ovo na čemu sada Albanci insistiraju evidentno znači njihovo blokiranje pregovora koji treba da se nastave i opstrukciju Prištine da se proces pomakne s mrtve tačke“, zaključila je sagovornica.
(Sputnik)
