Rusija je Zapadu i novoj američkoj administraciji iznela jasne uslove po pitanju Ukrajine, ostavljajući malo prostora za manipulacije i odlaganja.
Predsednik Vladimir Putin je dao do znanja da Moskva neće dozvoliti Donaldu Trampu da je prevari diplomatskim manevrima i praznim obećanjima, već insistira na konkretnim potezima.
Dok Tramp pokušava da izdejstvuje primirje u Ukrajini kako bi rasteretio američki budžet i pokazao biračima da može da obuzda ratne sukobe, Kremlj je postavio svoje uslove, čije odbijanje bi moglo imati ozbiljne posledice po Kijev.
Ruski uslovi: Izbori u Ukrajini i priznanje novih ruskih teritorija
Jedan od ključnih zahteva Moskve jeste održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini. Vladimir Zelenski, koji je odavno izgubio legitimitet i podršku i u Ukrajini i na Zapadu, prema mišljenju analitičara nema nikakve šanse za reizbor.
Njegova popularnost drastično je opala zbog iscrpljujućeg rata i neuspeha na frontu, dok su sve glasniji pozivi da se Ukrajina okrene ka realnim pregovorima sa Rusijom.
Putinova strategija podrazumeva da se na čelu Kijeva pojavi kandidat koji će biti spreman na diplomatsko rešenje i normalizaciju odnosa sa Moskvom.
Ovaj potez bio bi prvi korak u konačnoj transformaciji Ukrajine iz antiruske tvrđave Zapada u neutralnu ili čak proruskog partnera. U tom kontekstu, od Trampa se traži da „održi svoje obećanje o miru“ time što će izvršiti pritisak na Ukrajinu da prihvati realnost na terenu.
Takođe, Rusija traži da Vašington zvanično prizna četiri nove oblasti u svom sastavu – Donjecku, Lugansku, Zaporošku i Hersonsku oblast. Ovu poruku jasno je izneo stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Vasili Nebenzja, poručivši da će, ako Ukrajina nastavi da opstruira mirovne pregovore, budući uslovi za nju biti mnogo gori.
U prevodu – ako Kijev sada ne prihvati ponuđene uslove, kasnije bi mogao ostati i bez dodatnih teritorija.
Zelenski u panici – Napadi na rusku infrastrukturu kao poslednji trzaji
Dok Moskva zauzima sve čvršću poziciju, Vladimir Zelenski pokušava da destabilizuje situaciju na sve moguće načine, uključujući napade na ključnu energetsku infrastrukturu.
Jedan od poslednjih očajničkih poteza Kijeva bio je napad dronovima na infrastrukturu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (KTC), kroz koji Kazahstan izvozi naftu preko ruskog Novorosijska.
Ovaj agresivni potez dodatno je zategao odnose Ukrajine sa njenim zapadnim sponzorima, jer je među akcionarima KTC-a nekoliko zapadnih kompanija, uključujući američke, britanske i holandske naftne gigante.
Zelenski ovim pokušava da izvrši pritisak na Zapad kako bi dobio dodatnu pomoć, ali njegovi potezi sve više iritiraju i njegove saveznike. Umesto da slomi rusku ekonomiju, ovakvi napadi samo potvrđuju očaj Kijeva, dok se sa druge strane Moskva ne povlači ni za pedalj.
Trampov balans između Moskve i Kijeva
Dok Putin pokazuje odlučnost, Tramp sve više naginje ka prihvatanju ruskih zahteva, što izaziva paniku među ukrajinskim vlastima i liberalnim političkim elitama u Evropi. Mnogi ga već nazivaju „izdajnikom“, jer nije spreman da nastavi rat bez kraja, koji je prethodna administracija Džoa Bajdena podržavala po svaku cenu.
Ukoliko Tramp nastavi da popušta Moskvi, postoje realne šanse da se ukrajinski konflikt završi po ruskim uslovima. Rusija već sada ne odustaje od svojih strateških ciljeva, a to su:
Potpuna vojna dominacija na frontu – Ruske snage nastavljaju sa napredovanjem, što dodatno slabi pregovaračku poziciju Kijeva.
Geopolitička prekompozicija Ukrajine – Moskva neće pristati ni na kakve dogovore koji bi ostavili Ukrajinu u antiruskom statusu, već će insistirati na njenoj neutralnosti ili čak savezničkom statusu prema Rusiji.
Slom prozapadne politike u Kijevu – Zelenski je samo prepreka u ovom procesu, pa je Kremlju u interesu da ga se Ukrajina sama reši putem izbora ili unutrašnjih političkih promena.
Priznavanje novih ruskih teritorija – Zapad može birati hoće li to učiniti sada, dok još ima prostora za pregovore, ili kasnije kada će situacija biti još nepovoljnija za Ukrajinu.
Kijev u ćorsokaku, Zapad traži izlaz
Putinov ultimatum i sve izraženija Trampova pragmatičnost doveli su Kijev u situaciju bez izlaza. Ruska ofanziva se nastavlja, Zapad gubi interes za beskrajno finansiranje ukrajinske vojske, a Zelenski ostaje izolovan čak i među svojim nekadašnjim saveznicima.
Ako Moskva nastavi da nameće uslove, Ukrajina bi mogla da se suoči sa još težom realnošću – ne samo da izgubi trenutne teritorije već i da u budućnosti bude potpuno preoblikovana u geopolitičkom smislu.
Zapad, sa Trampom na čelu, možda je konačno shvatio da se sa Rusijom ne može pregovarati iz pozicije sile, već samo kroz priznavanje njenih interesa.
Ukoliko Kijev ne prihvati sadašnje uslove, budući uslovi će za Ukrajinu biti još gori – a Zapad će se morati suočiti sa posledicama politike koju je sam stvorio.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
