Razumevanje čovečanstva o prirodi naše stvarnosti je eksponencijalno rastuće. Već duže vreme, mi razmišljamo o anomalijama u našoj svesti, kvantnoj fizici i drugim stvarima koje nam pomažu da razumemo naš svet i svetove van našeg sveta.
Potraga za planetama poput Zemlje i životom van naše planete traje već neko vreme. Sada razmišljamo o postojanju višestrukih univerzuma, kao i o višestrukim dimenzijama stvarnosti.
[adsenseyu1]
Nismo samo na dohvat potvrđivanja inteligentnog vanzemaljskog života i vanzemaljskih svetova, već i na dohvat potvrđivanja vandimenzionalnih svetova i vandimenzionalnog života, ako ih nismo već i potvrdili.
Fletlend (Ravna zemlja) je roman koji je napisao Edvin Abot 1884. godine. To je priča o dvodimenzionalnom svetu po imenu Fletlend koji nastanjuju geometrijski oblici.
Jednog dana taj svet je posetio trodimenzionali oblik (lopta) kako bi objasnio ideju o trećoj dimenziji kvadratu, u nadi da će edukovati stanovnike Fletlenda o postojanju treće dimenzije.
Nakon što dvodimenzionalna bića počnu da se otvaraju ideji o novim dimenzijama, lopta počinje da ih ubeđuje o postojanju 4., 5. i 6. dimenzije. Dvodimenzionalni objekti su uvređeni i prestrašeni.
U nemogućnosti da razumeju druge dimenzije, oni ostaju u udobnosti njima već poznatog Fletlenda.
U dvodimenzionalnom svetu postoji samo levo, desno, napred i nazad, ali ne i gore i dole. Dvodimenzionalni objekti su ravni i nemaju svest o trodimenzionalnim oblicima poput lopte. Ako bi trodimenzionalno biće ušlo u Fletlend (drugu dimenziju), ne bi se pojavio njen potpun oblik, već samo deo, presek, pogrešno tumačenje pravog oblika.
Slično, mi postojimo kao trodimenzionalna bića i ne možemo da shvatimo kako bi izgledala 4. dimenzija.
To znači da , ako bi se pojavilo biće iz 4. dimenzije, njegov pravi oblik iz te dimenzije bi bio predstavljen na pogrešan način.
[adsenseyu4]
Ako zaista postoji biće u višoj dimenziji, ono može da vidi stvari na način na koji mi još ne možemo.
Ono ima pristup mnogo drugačijoj perspektivi nego mi i može lako da manipuliše i da se igra sa našom realnošću dok ne postanemo svesni toga.
[stextbox id=“alert“]„Ako vidimo samo ono što znamo, kako neko ikada vidi nešto novo? Nepoznato…kako ikada izađemo iz naše kutije?“[/stextbox]
Pretpostavimo da je posetilac iz 4. dimenzije poželeo da dođe u naš trodimenzionalni svet i progovorio. Mogli bismo samo da čujemo glas, ali ne i da vidimo biće. Biće bi moglo da se percepira samo ako bi ono odlučilo da obelodani svoje prisustvo.
U ravnoj zemlji, može se reći da je realnost u prostoru prosto kvadrat, ne kocka, već dvodimenzionalni ravni kvadrat. Ako taj kvadrat uhvatimo za stranicu i pomeramo u pravim uglovima ka njemu jednakom dužinom da bismo od njega napravili oblik, dobićemo kocku!
[adsenseyu1]
Jednostavnije rečeno, kocka u vašoj ruci bi bila trodimenzionalni objekat. Kvadrat bi ležao ravno u vašoj ruci i mogao bi da se pomera samo levo, desno, napred i nazad. Kocka bi mogla da ide i gore i dole.
Dakle trodimenzionalna kocka je u svetu ’iznad’ dvodimenzionalnog kvadrata.
Šta je onda sa četvorodimenzionalnom kockom? To bi bio tesarakt, četvorodimenzionalni analog ili ’senka’ kocke.
Pošto smo ograničeni na trodimenzionalnu perspektivu, mi to ne možemo da percipiramo.
Zamislite bića u ravnom kvadratu na dnu kocke (2. dimenzija). Sada zamislite bića u kocki iznad ravnog kvadrata (3. dimenzija). Zatim zamislite bića u tesaraktu prikačenom na trodimenzionalnu kocku! Ta bića bi mogla da vide i unutar 3. i unutar 2. dimenzije.
Ovo su veoma zanimljivi koncepti realnosti. Kako ćemo ikada moći da percipiramo dimenzije iznad naše? Kako zapravo izlazimo iz naše kutije? Odgovor možda leži u realmu svesti. Odakle naše trenutno razumevanje realnosti dolazi?
Moguće je da se preko stvaranaja svesti o nečemu dolazi do ključa od iskustva tog nečega. Tokom istorije, otkrivali smo neka nova saznanja o našoj stvarnosti. Prvo smo znali da je Zemlja ravna, pa smo znali da je okrugla, da li smo sada kod još jedne promene paradigme?
Tokom istorije, intelektualne vlasti su suzbijale naučna otkrića koja se nisu poklapala sa trenutnim shvatanjima realnosti, da li su se stvari promenile?
[adsenseyu1]
Možda je postojanje višestrukih dimenzija već poznato i možda možemo da im pristupimo, ali su ta znanja duboko skrivena, da mi ne bismo znali, jer tako će elita izgubiti moć.
„Imamo tehnologiju da dovedemo vanzemaljce. Već možemo da putujemo među zvezdama, ali te tehnologije su zaključane u crnim projektima i ne mogu se iskoristiti za dobrobit čovečanstva. Sve što možete da zamislite već možemo da uradimo„ – Ben Rič, Lockheed Skunk Works.
Sa nedavnim obelodanjvanjem NLO-a/vanzemaljaca u proteklih par godina, koncepti poput ovog treba da su u prvom planu čovečanstva. Možda ako se kolektivno skupimo i shvatimo da mi zapravo imamo beskonačni potencijal i ako izgubimo definicije i ograničenja koja smo postavili na sebe, možda ćemo tada moći da proširimo naše razumevanje o prirodi naše realnosti i kreiramo nešto bolje za sebe.
Možda možemo da prebacimo našu svest iz 3. dimenzije u 4. ili 5. dimenziju svesti?
Da bismo to razumeli, moramo da se skoncentrišemo i promenimo način na koji upravljamo svetom.
Naša trenutna realnost ne rezonira dovoljno, potrebna je veća sionhronizacija sa prirodom. Nešto mora da se promeni, ceo život to osećamo.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
