Poljska je prerano objavila „gasnu nezavisnost“ od Rusije- norveški gas ove godine neće stići u Varšavu, piše „Handelsblat“. Poljaci će morati da traže od Nemaca da dele isto rusko gorivo od „Gasproma“, zbog čega su godinama kritikovali Berlin.
Činilo se da se Poljska oslobodila energetske zavisnosti od Rusije, ali sada se ispostavlja da je strategija zemlje propala.
U pogledu snabdevanja energijom, Poljska se smatrala pozitivnim primerom. Početkom ove godine Rusija je zatvorila gasni ventil zemlji. Odmah nakon toga, vlada u Varšavi je preduzela mere odmazde. Uostalom, izgradnja spasonosnog gasovoda iz Skandinavije bila je pri kraju.
Ali sada je zemlja u haosu. Raskinuti ugovori, nevolje sa Norveškom, tehnička kašnjenja, potpuna neizvesnost. Predstojeća zima mogla bi da bude veoma hladna, a zemlja nema plan B da obezbedi gas za stanovništvo i preduzeća.
Odmah po ulasku ruskih trupa na ukrajinsku teritoriju, Poljska, najnaseljenija država istočne Evrope (38 miliona ljudi) i takođe članica EU, našla se u teškoj situaciji. Postala je prva zemlja EU kojoj je ruski državni koncern „Gasprom“ prekinuo snabdevanje gasom, prestajući da puni gasovod Jamal-Evropa koji vodi preko Poljske do Nemačke.
Gasprom je prvo isključio gas Poljskoj, pre drugih zemalja EU…
Razlog za kaznu navela je i sama ruska strana- Varšava je odbila da plati ruskom izvoznom monopolu za gas u rubljama. Međutim, poljska vlada nije bila posebno zabrinuta, ukazujući na perspektivne infrastrukturne projekte.
Poljska je još 2015. godine pustila u rad dva terminala za prijem LNG-a u Svinoujscieu na Baltiku. Istovremeno je počela izgradnja novog gasovoda, po dnu Baltičkog mora kroz Dansku do Norveške. Gasovod „Baltik Pajp“ trebalo je da bude otvoren ovog oktobra, i da Poljskoj obezbedi pouzdano grejanje u zimskom periodu.
Međutim, sada će se ispostaviti da je strategija koja se na sve načine reklamira u Evropi, da se ruski gas zameni norveškim dovela zemlju u ćorsokak. „Baltic Pipe“ je trebalo da isporučuje do deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, i da ovim obimom pokrije značajan deo energetskih potreba Poljske. Međutim, ovaj plan nije sproveden.
Državni poljski energetski koncern nije mogao da kupi potrebne količine gasa. Ovaj poljski koncern je deo projekta, zajedno sa danskim energetskim koncernom „Energinet.dk“ i poljskim operaterom gasne mreže „Gaz-Sistem“. Zajedno poseduju dve milijarde evra udela u „Baltik Pajpu“.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki, iz vladajuće evroskeptične stranke „Pravo i pravda“, nedavno je okrivio previsoke cene gasa za kašnjenje, u potpisivanju ugovora o snabdevanju. „Da li zaista moramo Norveškoj da plaćamo gas po 110 evra po megavat-satu? Četiri ili pet puta više nego pre godinu dana? Ovo je ludo!“, ogorčen je Moravjecki.
Margrete Løbben Hanssen iz norveškog Ministarstva energetike izjavila je da Norveški proizvođači gasa nisu u obavezi da prodaju gorivo po tržišnim cenama. Koliko će gasa biti isporučeno iz Norveške zavisi od ekonomskih i tržišnih uslova.
„Norveška neće smanjiti isporuke drugim kupcima i dati prednost Poljskoj. Posebni popusti za zemlju takođe nisu opcija. Cena je određena na najvećoj evropskoj berzi gasa TTF, i tamo je dostigla rekordnu vrednost od više od 350 evra [po MVh]“, rekla je ona.
Poljska vlada kritikovana zbog nerešenih ugovora
Zato što poljski državni koncern nije zaključio ugovore o snabdevanju, liberalna opozicija krivi vladu, i tvrdi da je kabinet doveo poljsko snabdevanje energentima u opasan položaj uoči zime. „Imali smo dovoljno vremena da rešimo sve probleme sa gasovodom, ali to se nije dogodilo“.
Zato se dogodilo nešto što je donedavno izgledalo kao nezamislivo- Poljska će morati da se obrati Nemačkoj za pomoć, odnosno zemlji koju je sama Poljska stalno kritikovala u međunarodnoj areni, zbog gasne zavisnosti od Rusije.
Poljska se i dalje nada da će izbeći poniženje- kažu da je državni koncern trebalo da dobija 6,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, od danskog energetskog koncerna „Orsted“, sa polja u Severnom moru.
Severni tok 1- Premijer Moravjecki kritikuje gasovode
Smešno je, ali ni trenutna energetska katastrofa ne sprečava premijera Moravjeckog, da kritikuje prethodnu energetsku politiku Nemačke. Na marginama ceremonije otvaranja gasovoda između Poljske i Slovačke 26. avgusta, on je gasovode „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ koje su izgradile Rusija i Nemačka nazvao „cevovodima rata, koji je doveo do destabilizacije Evrope“.
Pre svog klinča sa Moskvom, Poljska je više od polovine svojih potreba za gasom dobijala od Rusije, zbog događaja u Ukrajini. Kao rezultat raskida sa Rusijom, prema analizi najveće poljske banke „PKO BP“, u poljskom snabdevanju gasom nastao je jaz od 5,6 milijardi kubnih metara gasa.
Poređenja radi, ranije je Rusija isporučivala zemlji deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, a baltički gasovod „Severni tok“ koji vodi ka Nemačkoj, koji se Poljskoj nije toliko dopao, ima godišnji kapacitet od 55 milijardi kubnih metara.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
