Studija objavljena u časopisu Journal Nature je otkrila pronalazak ostataka prvog poznatog ljudskog hibrida: majka deteta je bila neandertalac a njegov otac denisovan.
Za dete hominida, koje je umrlo pre oko 90.000 godina, veruje se da je bilo polu neandertalac polu denisovan, kako se navodi u genomskoj analizi fragmenata kostiju otkrivenih u sibirskoj pećini.
[adsenseyu1]
Ovo je prvi put da su naučnici identifikovali drevnog hibridnog čoveka, čiji su roditelji pripadali različitim ljudskim grupama.
Grupa naučnika, pod vođstvom paleontologa Vivijan Sloun i Svante Paboa iz Maks Plank Instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu u Nemačkoj, izveli su analizu genoma na jednom fragmentu kosti otkrivenom u Denisova pećini u planinama Altaj u Rusiji.
Denisova pećina je od velikog paleoarheološkog i paleontološkog interesa, jer je iznedrila bezbrojna jedinstvena arheološka otkrića.
Pećina svoje ime prvenstveno duguje Denisovanima, grupi izumrlih ljudi, koji su po prvi put identifikovani na osnovu DNK sekvenci iz vrha kosti prsta koja je otkrivena u toj pećini 2008. godine.
Region Altaj u Sibiru, a posebno pećina, poznati su kao regioni u kojima su živeli neandertalci, pre više desetina hiljada godina.
Ovo novo otkriće je od velikog značaja za nauku.
Uzimajući u obzir obrasce genetskih varijacija kod drevnih i modernih ljudi, stručnjaci su već bili svesni da su se denisovani mešali sa neandertalcima, kao i sa Homo sapiensima.
Međutim, naučnici nikada nisu otkrili potomstvo prve generacije tih ljudi, što je razlog zašto je ovo otkriće tako velika stvar.
[adsenseyu1]
U stvari, kada je ovo otkriće prvo napravljeno, naučnici su bili izuzetno skeptični, a Pabo je mislio da je neko negde pogrešio.
“Mislio sam da su sigurno nešto upropastili.“ Pre otkrića hibrida neandertalca i denisovana, koga je tim nazvao Deni, najbolji naučni dokazi koji su podržavali tako blisko povezivanje je bio DNK primerka Homo sapiensa koji je imao pretka neandertalca u šestoj generaciji.
Zanimljivo je da su Denijeve kosti prvo otkrivene u pećini 2012. godine, ali je tek sada, šest godina kasnije, ta analiza njih dovela do ovog izvanrednog otkrića.
Opšte je prihvaćeno da su neandertalci i denisovani koji dele zajedničkog pretka sa ljudima, živeli u Evroaziji čak pre 400.000 godina nakon što su uspešno migrirali iz Afrike.
Profesor Agadžanjan, šef laboratorije sisara na Moskovskom paeleontološkom insistutu, govorio je za Siberian Times: “Jasno je, kao što je prikazano našim molekularnim istraživanjem da… postojala je porodica gde je majka bila neandertalac, a otac denisovan. To je veoma interesantno, egzotično istraživanje…“
“Kako su se ove dve različite rane grupe ljude parile? On se našalio: “Pa, sigurno je stav njihovih roditelja bio prilično liberalan da im to dozvole.“
DNK analiza je pokazala da su “Denijevi“ hromozomi bili zapanjujuća 50-50 mešavina neandertalca i denisovana, dve različite vrste ranih ljudi za koje se verovalo da su se razdvojili pre 400.000 do 500.000 godina.
“Postojali su raniji dokazi međusobnog parenja između različitih hominina, ili ranih ljudi, grupa,“ objasnila je vodeća autorka studije, Vivijan Sloun.
“Ali ovo je prvi put da smo pronašli direktno potomskvo, prvu generaciju,“ dodala je ona. “Sama činjenica da smo pronašli ovu personu mešovitog porekla neandertalaca i denisovana, ukazuje nam na to da su se oni međusobno parili mnogo češće nego što smo mi to mislili.“
Webtribune.rs
