Ako Donald Tramp izgubi izbore 3. novembra, jedan od glavnih razloga biće gubitak podrške belih Amerikanaca bez fakultetske diplome, preneo je sajt Blumberg.
Ali, kako list dodaje, iz drugog plana iznenađujuće dolazi podrška manjina.
Kako se navodi u tekstu, Trampa cene mladi glasači iz manjina, odnosno, tu leži njegova skrivena snaga.
Blumberg dodaje da je takva podrška Trampu u SAD kontradiktorna, jer je „upravo on pozivao na suzbijanje pobuna prilikom protesta za prava drugih rasa i u više navrata je branio policiju od sredine šezdesetih godina naovamo“.
Njegova takozvana politika „nulte tolerancije“ je u svetu bila prepoznata kao „rasistička i ksenofobična“.
Ruski ekonomski ekspert: Putin je počeo da primenjuje recept za dominaciju Rusije nad Zapadomhttps://t.co/FHpWieaIF8
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 23, 2020
Međutim, ako se zadrže trendovi u predizbornim anketama, Tramp bi mogao da bude na dobrom putu da kao republikanski kandidat osvoji najveći procenat glasova Afroamerikanaca još od Boba Dola, koji je 1996. godine osvojio 12 odsto glasova afroameričkih državljana.
Trampova popularnost raste i među Hispanoamerikancima, koji bi mogli da mu daju čak 35 odsto glasova, koliko je Džordž Buš imao 2000. godine.
Blumberg zaključuje da je najčudnije u svemu što je na izborima 2016. godine, Tramp dobio veoma mali broj glasova među manjinama.
Njegov slogan iz 2016. godine – „Učinimo Ameriku velikom ponovo“ je bio program koji je u prethodne četiri godine doneo brojne poslove Afroamerikancima i Hispanoamerikancima, pa je njihova nezaposlenost rekordno niska.
Tramp je potpisao zakon o reformi kaznenog postupka što je dovelo do oslobadanja hiljada nenasilnih zatvorenika.
Takođe, deportacije su manje nego u vreme dok je predsednik bio Barak Obama, zaključuje se u tekstu.
NAPOMENA: Ovaj tekst nije objavljen ni na jednoj socijalnoj mreži. Mogu ga pročitati samo posetioci sajta i oni koji su čekirali opciju primanja naših vesti putem poruka na računaru ili mobilnom telefonu
(Tanjug)
