Poseta aktuelnog sirijskog predsednika Ahmeda aš-Šaraa Moskvi izazvala je šok i čuđenje čak i među iskusnim posmatračima bliskoistočne scene.
Ne tako davno, ovaj čovek je bio poznat kao vođa organizacije „Hajat Tahrir el-Šam“, grupe koja je učestvovala u sukobima protiv ruskih jedinica u Siriji.
Danas – predsednik države, primljen u Kremlju s punim državničkim počastima. Kako je došlo do takvog obrta? To pitanje sada visi u vazduhu i u Moskvi i na Bliskom istoku.
Da stvar bude zanimljivija, Šaraa je do skoro imao američku poternicu nad glavom – 10 miliona dolara za informaciju koja bi dovela do njegovog hapšenja. Međutim, Vašington je, gotovo preko noći, promenio ton: Sankcije prema Siriji su ukinute, a čovek koji je nekad bio označen kao neprijatelj sada je postao „partner“.
Neki posmatrači u tome vide poruku Rusiji – „ako niste uspeli da ga zadržite, sada je on naš“. Iza kulisa, međutim, postoje ozbiljnije računice.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji prema rečima Donalda Trampa stoji iza odlaska Bašara Asada s vlasti, navodno je imao ključnu ulogu u ubeđivanju Šaraa da otvori vrata Moskvi.
Erdogan je, kako pišu arapski mediji, savetovao novog sirijskog lidera da „uravnoteži rizike“ i iskoristi moguće koristi od saradnje sa Rusijom – od bezbednosnih garancija do ekonomskih aranžmana. I izgleda da je taj savet urodio plodom.
Vladimir Putin je na sastanku sa Šaraom govorio o „tradiciji prijateljskih odnosa“ između dve zemlje, dok je sirijski predsednik obećao da će „nova Sirija“ ostati pouzdan partner Moskve i da će ruske baze u zemlji biti bezbedne.
Time je Kremlj praktično obezbedio ono što mu je bilo najvažnije – prisustvo i kontrolu nad ključnim tačkama na Bliskom istoku. U diplomatskom smislu, cilj je postignut, ali cena tog cilja tek će se meriti.
Sirijska delegacija, prema izvorima agencije Rojters, u Moskvu nije došla praznih ruku. Navodno su tražili da Rusija garantuje da preostale jedinice lojalne Asadu neće biti ponovo opremljene.
Istovremeno su zatražili pomoć u obnovi sirijske vojske, kao i nastavak isporuke pšenice pod povoljnim uslovima i ekonomsku podršku u saniranju posledica ratnih godina. U prevodu – Damask traži savez, ali pod uslovima koji mu donose opstanak.
Ruska strana ne zatvara vrata. Zamenik premijera Aleksandar Novak izjavio je da su dve strane razgovarale o projektima u oblasti energetike, uključujući moguće zajedničke investicije u sirijsku naftnu industriju.
Takođe, postoji ideja o obnavljanju zajedničkih patrola duž južne sirijske granice prema Golanskoj visoravni, što bi predstavljalo povratak praksi iz vremena Bašara Asada. Predaja bivšeg predsednika novim vlastima, međutim, nije tema – Moskva je naglasila da njegovo zadržavanje ima „humanitarni karakter“.
Nije teško primetiti da Kremlj i sada, kao i 2015. godine, igra partiju šaha na više tabli. Tada nije imao izbora – ulazak u sirijski konflikt bio je način da se spreči dalji prodor američkog uticaja na jug Rusije u trenutku kada su sankcije već stezale zemlju posle događaja na Krimu.
Ironično, upravo u toj areni testirane su i nove vojne tehnologije, a iskustvo iz Sirije kasnije se pokazalo dragocenim u nekim drugim operacijama. Politički, to je bio manevar iz nužde, ali strateški – potez koji je promenio tok regionalne igre.
Sada, sa Šaraom u Moskvi, mnogi u zapadnim medijima govore da je „Rusija izgubila Siriju“. U ruskim analitičkim krugovima, pak, ton je drugačiji – podseća se da politika nije matematika, već umetnost mogućeg.
U tom ključu, Moskva je zadržala ono što joj je najvažnije, a ostalo će pokazati vreme. Jer, kako god se gledalo na ovu posetu, jedno je sigurno: Bliski istok ponovo ulazi u novu fazu u kojoj stari saveznici postaju novi pragmatični partneri – a linije između prijatelja i protivnika sve su tanje.
Webtribune.rs
