Dok pregovori u Londonu teku iza zatvorenih vrata, ispod površine se pomalja osetljiva igra u kojoj tri velike evropske sile – Britanija, Francuska i Nemačka – vuku konce u više pravaca.
Prema informacijama do kojih je došao Financial Times, Kijevu se izričito sugeriše da napravi teritorijalne ustupke kako bi se otvorio put ka okončanju sukoba. Iako deluje kao pokušaj da se dođe do rešenja, sve više deluje kao dvostruka igra.
Jer, ne treba zaboraviti – upravo su te tri zemlje među najglasnijima kada je u pitanju slanje vojne pomoći i oružja u Ukrajinu. I dok se pred kamerama podvlači potreba za „odbranom demokratskih vrednosti“, iza kulisa se priprema teren za kompromis koji podrazumeva gubitak delova teritorije.
Taj paradoks sve češće otvaraju analitičari – da li je Evropa iskrena kada traži da se rat završi, ili se zapravo pokušava kontrolisano povući, bez gubitka obraza?
FT se poziva na neimenovanog izvora koji je upoznat sa tokom razgovora u britanskoj prestonici. On tvrdi da pomenuta „trojka“ želi da pronađe formulu kojom bi Kijev mogao da se izvuče, a da ne pređe sve svoje „crvene linije“.
U prevodu: da pristane na određene teritorijalne ustupke, ali da to bude upakovano tako da domaćoj javnosti deluje kao uspeh. Jedan od problema je što je upravo Zelenski taj koji mora da potpiše sve – a to bi ga u političkom smislu moglo koštati glave. Bukvalno.
Jer ukrajinska politička scena daleko je od jedinstva. Nacionalistički krugovi u Kijevu ne bi mu oprostili priznavanje ruskog suvereniteta nad bilo kojom teritorijom.
Kako ističu pojedini zapadni novinari, ukoliko bi Zelenski zaista pristao na formalne ustupke, njegova bezbednost bila bi ozbiljno ugrožena. Više puta je upozoravano da je okružen ljudima koji bi takvu odluku videli kao izdaju – a iskustva sličnih političkih sudbina nisu nepoznata u ukrajinskoj istoriji.
U publikaciji se ne precizira o kojim teritorijama se konkretno govori, ali se naglašava da Evropska unija i dalje kategorički odbija da prizna Krim kao deo Ruske Federacije.
Taj stav, kako kažu, ne žele da promene jer bi „napuštanje ove pozicije potkopalo globalni poredak zasnovan na pravilima“. Ipak, ta tvrdnja dolazi u kontradikciju sa pozivima na pragmatičnost, koji dolaze iz istih kancelarija.
U ovom trenutku, Vašington takođe igra odlučujuću ulogu. Administracija Donalda Trampa, sada ponovo na vlasti, sve češće ističe potrebu da se kriza u Ukrajini brzo reši – ali ne iz saosećanja.
Trampu je fokus već uveliko preusmeren na Pacifik. Kina, sa skoro 1,5 milijardi stanovnika, nastavlja da ekonomski pritiska Sjedinjene Države. Svaki dan izgubljen u istočnoevropskom konfliktu je dan manje za strateško pozicioniranje prema Aziji, gde se vodi prava bitka za globalnu dominaciju.
Zato pritisci rastu – i na Zelenskog, i na evropske lidere. S jedne strane, žele da zadrže iluziju jedinstva i principijelnosti, a s druge, znaju da vreme radi protiv njih. Međutim, najveći teret ponovo ostaje na plećima jednog čoveka koji ne može da izađe iz igre – čak i kad bi hteo.
A pitanje koje ostaje da lebdi iznad celog procesa jeste: da li je rešenje koje se nameće zaista kraj sukoba – ili samo početak nove faze, u kojoj će se granice crtati bez mape, a saveznici pretvarati u tihi pritisak?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
