Kada slana i slatka hrana postanu tihi neprijatelji: upozorenje gastroenterologa Haritonova
Čips, gazirani napici, grickalice iz automata – mnogima su svakodnevna navika. Međutim, iz perspektive lekara, upravo tu naviku treba pažljivo razmotriti.
Doktor medicinskih nauka i gastroenterolog Andrej Haritonov u razgovoru za KP upozorava da prava pretnja ne leži u samim proizvodima, već u količini soli i šećera koju nesvesno unosimo iz dana u dan.
„Redovno konzumiranje izrazito slane hrane ubrzava deobu ćelija u želucu, a to, nažalost, povećava verovatnoću neželjenih promena na ćelijskom nivou“, ističe Haritonov. Taj proces, kako navodi, može biti uvod u ozbiljne zdravstvene komplikacije ako se zanemari dugoročno.
U tom kontekstu, poziva se na smernice Svetske zdravstvene organizacije. Prema njima, bezbedan dnevni unos ne bi smeo da prelazi pet grama soli – to je jedna puna kafena kašičica – i 25 grama šećera, što odgovara otprilike šest kašičica.
Brojevi naizgled bezazleni, ali retko ko obraća pažnju na skrivene količine ovih sastojaka u industrijski prerađenoj hrani. A upravo oni, neprimetno, postaju deo svakodnevne rutine.
Priča, međutim, ne staje na tome. Haritonov se dotakao i sve popularnijih dijeta koje su kod nas i dalje standard u pojedinim medicinskim ustanovama – takozvanih Pevznerovih dijeta, kao što su „stolovi“ broj 1 i broj 5. Njegova ocena? Skeptična.
„U svoje vreme, 1920-ih godina, one su možda imale efekta, delom zahvaljujući placebo faktoru. Danas, kada imamo preciznu dijagnostiku i farmakološku terapiju, takvi dijetetski režimi bez lekarske podrške ne mogu ozbiljno pomoći pacijentu“, objašnjava doktor.
Ono što dodatno komplikuje sliku jeste što ljudi često zamenjuju uzrok i posledicu – veruju da će izbacivanjem pojedinih proizvoda rešiti dubinske probleme, dok se zapravo samo odlaže pravi tretman. Hrana ima moć, ali kada pređe granicu i postane zamena za stručnu pomoć, tada dolazi do zastoja u lečenju.
Haritonov ne dramatizuje. Njegove poruke nisu senzacionalističke, već hladne i matematički precizne: pet grama soli, 25 grama šećera. Sve preko toga je izazov za organizam. I da, čips sam po sebi nije „zabranjena“ stvar – problem je kada postane večera. Ili kad se upari s gaziranim sokom i jede svakog dana.
S druge strane, lekarske dijete bez jasne terapijske osnove, bez prilagođavanja savremenim saznanjima, ostaju – kako kaže – više ritual nego rešenje. Današnje medicinsko znanje prevazilazi okvire iz prošlog veka.
Na kraju, pitanje ostaje jednostavno, ali teško: koliko nas zaista zna koliko soli i šećera unosi svakog dana? I da li smo spremni da se suočimo s tim brojevima, pre nego što nas sustignu njihovi efekti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
