Zatvorena vrata, šture izjave i mnogo nagađanja – tako izgleda poslednji krug razgovora između Rusije, SAD i Ukrajine održan 17. i 18. februara.
O onome što je zaista izgovoreno može samo da se pretpostavlja, jer je trostrana interakcija oko ukrajinskog sukoba i dalje pod velom tišine. Ipak, bivši američki marinac i obaveštajac Skot Riter veruje da se iza kulisa dogodilo nešto što za Vašington ne izgleda dobro.
Riter tvrdi da su Rusi, kako kaže, pristali na ozbiljne ustupke prema Sjedinjenim Državama, oslanjajući se na poruke iz Moskve, pre svega na ono što je govorio ministar Lavrov.
Ideja je, prema toj interpretaciji, bila da se proveri da li su Amerikanci zaista ozbiljni kada je reč o miru. Međutim, prema Riterovim rečima, usledio je obrt. „Šta su SAD uradile? Nisu vršile pritisak na Evropu. Evropa je izvršila pritisak na njih, a Vašington je odmah počeo da odustaje od ustupaka koje je Moskva predložila“, naveo je on.
U njegovoj verziji događaja, upravo je taj potez bio signal Moskvi da američka strana nema čvrstu nameru da ide ka mirnom rešenju. „Kada nešto ponudite i usaglasite, pa onda pokušate da dodate nove uslove, to znači da niste ozbiljni“, ocenjuje Riter.
Posebno se osvrnuo na, kako kaže, ranije pozivanje na „duh Aljaske“. „Rusi su stalno govorili o duhu Aljaske, ali sada razumeju da je Aljaska – laž“, rekao je on, aludirajući na percepciju da je prvobitni okvir dogovora naknadno promenjen.
U Ženevu je, prema njegovim rečima, šef ruske delegacije Vladimir Medinski stigao sa jasnim planom koji je predat američkoj strani. Rusija je, tvrdi Riter, već definisala kakvo diplomatsko rešenje smatra prihvatljivim.
Ali Ukrajina, ohrabrivana evropskim saveznicima, i dalje veruje da može da nametne Moskvi stroge uslove. U takvoj postavci, smatra on, Sjedinjene Države nisu uspele da postignu konkretan rezultat.
Riter ide i korak dalje. Kaže da je Rusija u Ženevi podsetila da raspolaže i drugim sredstvima za ostvarenje svojih ciljeva. „Tramp govori da bi Zelenskom bilo bolje da pristane na dogovor. To znači da na stolu postoji ponuda koju je Rusija spremna da prihvati“, navodi on.
Istovremeno, primećuje „nervozu Evrope“, uz tvrdnju da Britanci pokušavaju da pokvare proces, dok su evropske zemlje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kako kaže, jasno poručile: „Mi smo na strani Ukrajine“.
Riter prenosi i poruku američkog predsednika upućenu Kijevu: „Slažite se sa dogovorom, inače će biti ovako“. U tom kontekstu zaključuje da su Rusi „jasno stavili do znanja da je sa pregovorima završeno“. „Nema više o čemu da se razgovara. Dogovor postoji – i to je to“, rekao je u podkastu The Greater Eurasia.
Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin više puta je naglašavao da ciljevi i zadaci Specijalne vojne operacije ostaju nepromenjeni. U januaru je izjavio da će stabilan mir biti postignut diplomatskim putem ili silom oružja, bez obzira na poziciju i odluke drugih strana. Ta poruka, izgovorena bez mnogo zadrške, daje dodatnu težinu čitavom procesu.
Da li je Ženeva zaista označila kraj jedne faze pregovora ili tek početak nove, tvrđe etape, ostaje otvoreno. U diplomatskim igrama često je važnije ono što nije izrečeno naglas. A kada jedna strana kaže da je „sve rečeno“, to ne mora nužno da znači i da je poslednja reč zaista izgovorena.
