Vladimir Zelenski je sleteo na Floridu kod Donalda Trampa sa jednom jasnom idejom u glavi: da proveri da li je plan za mirno razrešenje situacije zaista „sto odsto spreman“.
Još u petak govorilo se o devedeset procenata, ali Zelenski veruje da „mnogo toga može biti rešeno do Nove godine“. Rešeno s kim, zapravo?
Ne sa Moskvom. Bar ne još. U Kijevu otvoreno priznaju da je ključni posao trenutno u Vašingtonu – preciznije, sa Amerikancima. Iako se formalno govori o usaglašavanju, realnije je to nazvati trgovinom.
Ukrajinska strana, uz diskretnu, ali upornu podršku evropskih partnera, pokušava da u Trampov početni nacrt unese izmene koje bi ga učinile koliko-toliko prihvatljivim za njih.
Problem je, međutim, što svaka takva korekcija plan čini sve manje prihvatljivim za Rusiju, a čitava ideja jednog zajedničkog ukrajinsko-zapadnog dokumenta jeste da on posluži kao osnova za razgovore sa Moskvom. Ako se u ključnim pitanjima pređe crvena linija, smisleni pregovori jednostavno neće biti mogući.
Vladimir Putin je to već jasno stavio do znanja. Na zatvorenom sastanku sa rukovodstvom RSPP-a ocenio je kao slabost činjenicu da su Amerikanci, posle razgovora sa Evropljanima, odustali od nekih sopstvenih predloga iznetih u Ankoridžu. Poruka je bila dovoljno jasna i upućena direktno Trampu, koji i sam vrlo dobro razume šta se pokušava uraditi sa njegovim planom.
Zašto onda uopšte prima Zelenskog? Upravo zato da izvrši pritisak i iznudi saglasnost po tačkama koje su za Rusiju ključne. Pre svega po pitanju povlačenja ukrajinskih snaga iz Donbasa. Tu Zelenski i dalje pokušava da manevriše: čas govori o potrebi da se snage povuku „sa obe strane“, čas poteže ideju referenduma. Ni jedno ni drugo Moskva ne prihvata, tim pre što bi referendum bio u suprotnosti sa ukrajinskim ustavom.
Vremena za odugovlačenje, međutim, gotovo da više nema. U nedelju, u Mar-a-Lagu, Zelenski bi trebalo da Trampu da konkretan odgovor. Zapravo, upravo zbog toga je i pozvan. Bez njegove saglasnosti na povlačenje snaga iz Donbasa, svi ostali elementi plana o mirnom razrešenju gube smisao.
Istina, u dokumentu ima još dosta stvari koje Rusiji ne odgovaraju, kao i onih koje u Moskvi smatraju neophodnim a kojih nema, ali sve to pada u drugi plan u poređenju sa Donbasom. Tramp to zna i zato će insistirati upravo na toj tački.
Kako će to izgledati iza zatvorenih vrata, teško je reći. Za razliku od čuvene februarske epizode u Beloj kući, ovaj susret neće biti javan. Nećemo znati na koji način Tramp „radi“ sa Zelenskim, ali u njegovu odlučnost malo ko sumnja.
Američkom predsedniku je važno da pokaže da ume da „rešava probleme“, a bez proboja na ovom frontu razgovori sa Rusijom bi se odložili, vrlo verovatno do proleća. Do tada se situacija može promeniti, ne samo u Ukrajini već i šire, i to u pravcu koji Beloj kući neće biti nimalo zgodan. Uz to, ni spremnost Putina da se drži „duha Ankoridža“ nije neograničena.
Zato je Trampu potreban uspeh odmah. A ako je pozvao Zelenskog u Mar-a-Lago, znači da je prilično siguran da je takav ishod dostižan.
Kako piše Petr Akopov za RIA, ostaje pitanje koliko Zelenski uopšte ima prostora za manevar. Teoretski, mogao bi i ovog puta da pokuša da se izvuče bez jasnog „da“ ili „ne“. U praksi, to bi značilo ozbiljan rizik da trajno okrene Trampa protiv sebe.
A to bi moglo da povuče i oštre poteze: javnu izjavu o odustajanju od posredničke uloge ili čak pretnje obustavom isporuka američkog naoružanja. Svaka od tih opcija bila bi snažan udarac po lični ugled Zelenskog i mogla bi da pokrene scenario promene vlasti u Ukrajini.
Jasno je da bi takav proces imao šanse za uspeh samo ako bi ga zajednički pogurali Amerikanci i Evropljani. Ipak, svojevrsna „crna oznaka“ iz Vašingtona mogla bi da ohrabri i deo ukrajinske elite da deluje samostalno. Za sada se ona još uvek pribojava Zelenskog, ali ako se on otvoreno sukobi sa Trampom, previše njih će dobiti motiv da deluju preventivno: da u Vašington simbolično donesu glavu „tvrdoglavog Ze“ i prihvate uslove koje Amerikanci nude.
Naravno, za tu elitu bi najudobnija opcija bila da se Zelenski ukloni tek posle potpisivanja mirovnog sporazuma. Ali ako on postane glavna prepreka na tom putu, redosled poteza će morati da se menja.
Jedno je prilično izvesno: mirnim putem Zelenski sa scene neće otići. A kako će se ova epizoda završiti, zavisi od odgovora koji još visi u vazduhu.
