Politički analitičar Aleksej Muhin izneo je spoljnopolitičku prognozu za 2026. godinu koja, kako stvari stoje, ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.
Njegova procena, objavljena na Telegram kanalu, polazi od pretpostavke da će Specijalna vojna operacija ući i u narednu godinu, bez jasnih naznaka brzog raspleta.
Razlog vidi u činjenici da ukrajinska strana, zajedno sa takozvanom „koalicijom voljnih“, iznova blokira pregovore, iznoseći zahteve koje Moskva ne može da prihvati, dok Sjedinjene Američke Države, bar zasad, nemaju stvarne poluge da to promene.
U tom kontekstu Muhin skreće pažnju na dokument koji je predložio Vladimir Zelenski – paket od 20 tačaka koji, po njegovim rečima, nije klasična pregovaračka platforma već skup želja Kijeva, potvrđen od strane „koalicije voljnih“. Taj tekst se, kako navodi, može čitati i kao oštar odgovor na inicijativu Donalda Trampa, poznatu kao „mirovni plan“ sa 28 tačaka, ali i kao direktan politički udar na Vladimira Putina.
Paralelno s tim, dodaje Muhin, u pozadini se već razrađuju teme koje bi mogle da postanu osnova posebnog pregovaračkog procesa između SAD i Rusije, van ukrajinskog okvira.
Još jedna važna napomena odnosi se na samu strukturu procesa u 2026. godini. Prema Muhinovoj proceni, u pregovaračku arhitekturu biće „ugrađeni“ predstavnici vojnih krugova svih strana uključenih u sukob, što dodatno komplikuje dinamiku i smanjuje šanse za brze političke dogovore.
Kada je reč o samoj Ukrajini, prognoza je posebno sumorna. Muhin smatra da bi se ta zemlja naredne godine mogla naći u stanju političkog, vojnog i ekonomskog bankrota. Istovremeno, sadašnji sponzori i zaštitnici Kijeva, suočeni sa sopstvenim problemima, mogli bi biti prinuđeni da odustanu čak i od onih obima pomoći koje danas javno obećavaju.
Na širem planu, analitičar konstatuje vidljivo pogoršanje odnosa između Evropske unije i Sjedinjenih Država. Po njegovim rečima, započet je čak i proces uvođenja sankcija, na inicijativu američkog Stejt departmenta.
Ipak, „koalicija voljnih“ i dalje računa na taktiku čekanja – ideja je da se „preživi“ Tramp, uz očekivanje da bi njegovo političko slabljenje tokom 2026. godine, kroz izbore za Kongres i moguću pobedu demokrata, moglo iz temelja da promeni situaciju.
Za sada, kako ocenjuje Muhin, Vašington koristi takozvanu „atlantsku osu“ kao instrument pritiska na Brisel, gotovo kao „nož u leđa“ Evropskoj uniji. Slabljenje ključnih aktera unutar EU postaje sve očiglednije, što može da pokrene čitav niz procesa nalik „paradi suvereniteta“ unutar same Unije.
Uz to, postoji i realna mogućnost da antikorupcione inicijative NABU i SAP, uz podršku Trampa, na kraju dovedu do niza ostavki u Briselu i do potpune ili delimične promene političke garniture u EU.
Muhin se osvrće i na Latinsku Ameriku, gde, prema njegovoj proceni, dolazi do zaoštravanja bezbednosne situacije pod uticajem SAD. To bi moglo da otvori put ka nizu potencijalno militarizovanih sukoba, ne samo u tom regionu već i u pravcima Grenlanda i Tajvana.
Posebno izdvaja Venecuelu, gde smatra da je militarizacija praktično neizbežna. Ipak, američki proračun, kako navodi, ide ka brzom preuzimanju vlasti putem državnog udara, uz angažovanje CIA i mreže američkih agenata uticaja u regionu.
Sličan scenario, dodaje, može se očekivati i u nekim susednim zemljama, gde se interesi SAD više ne ostvaruju kroz „meku silu“, već kroz ono što on naziva „tvrdom silom“ (rude power).
Ni Evropska unija, prema ovoj prognozi, neće izbeći militarizaciju. Muhin smatra da bi eventualno slabljenje rusko-ukrajinskog sukoba moglo biti zamenjeno rastućim političko-vojnim sukobom sa „koalicijom voljnih“. Sredstva su već izdvojena, upozorava on, a mehanizmi političkog obuzdavanja su u velikoj meri urušeni.
Na kraju, posebnu pažnju analitičar posvećuje Kini. Njena uloga u globalnim procesima, po njegovom mišljenju, postaće još izraženija, uz kombinovanje odlučnih poteza i smirujućih inicijativa.
Glavni sagovornici Pekinga biće SAD, Rusija i Indija, dok će se ostale države, verovatno, posmatrati kao pomoćni akteri u realizaciji ambicioznog projekta pozicioniranja Kine kao svetske dominantne sile. To će se naročito ogledati u digitalnoj sferi, tehnološkom liderstvu i vojnoj nadmoći.
Kako će se sve ove linije ukrstiti u praksi i da li će 2026. doneti stabilizaciju ili nove lomove, ostaje otvoreno pitanje – ono koje, bar za sada, nema jednostavan odgovor.
