Vrlo zanimljiv intervju s Džejmsom Lavlokom, čuvenim naučnikom koji je, iako ga mnogi smatraju kontroverznim, poznat po nizu prilično preciznih predviđanja o ponašanju klimatskog sistema Zemlje, osvanuo je u uglednom britanskom listu Guardian.
Vremešni Lavlok, koji danas ima 88 godina, potpuno je sam, u dobi od 40-ak godina, izumeo uređaj kojim je pomogao da se otkrije rastuća rupa u ozonskom omotaču.
„Hipoteza o Geji“ koja Zemlju opisuje kao samoregulišući super-organizam popularisala je Lavloka. Naime, mnogi naučnici su prvobitno ismevali tu tezu, ali danas čini bazu gotovo svih grana nauke koje se bave ponašanjem klime. Čelnicima naftne kompanije Shell, Lavlok je još 1965. godine najavio da će 2000. godine najveći problem biti životna sredina, i to u tolikoj meri da će ozbiljno ugroziti njihovo poslovanje.
[adsenseyu1]
Lavlok je stekao reputaciju jednog od najuglednijih britanskih nezavisnih naučnika svojim brojnim predviđanjima koja su se pokazala precizna.
Na zgražanje svojih kolega posvećenih očuvanju okoline, Lavlok je godinama zagovarao nuklearnu energiju. Valja primetiti da u poslednje vreme sve više više ekologa priznaje da je Lavlok bio u pravu i po tom pitanju. Čovečanstvo bi trebalo odustati od pokušaja da zaustavi klimatske promene i spase planetu jer je to izvan naših mogućnosti, izjavio je Lavlok u novom intervjuu.
Ovaj naučnik smatra da bi trebalo poput termita okupljenih u dobro klimatizovane nastambe, rešenja potražiti u gradovima opremljenim sofisticiranom tehnologijom, čime je potvrdio svoje poznate teze iznesene 2008. godine kojima je najavio da će se svet naći u problemima kataklizmičkih proporcija već kroz nekoliko decenija.
Pre šest godina Lavlok je za Gardijan rekao: “Došli smo do trenutka u istoriji kada više ne možemo predvideti budućnost i nadati se u bilo kakav uspeh. Trebamo odustati od preambicioznih planova da spasimo svet. Velika Britanija više nije svetska sila pa takve šeme treba prepustiti SAD-u, Japanu i Kini.“
„Mi trebamo našu energiju ulagati u prilagođavanje klimatskim promenama“, dodao je britanski naučnik pojasnivši da će britansko ostrvlje postati svojevrsni čamac za spasavanje za stanovnike Starog kontinenta. Lavlok je u svojim tekstovima najavio da će do 2020. godine ekstremno vreme postati standard, te da će do 2040. godine veći deo Evrope postati nalik na Saharu, a deo Londona završiti pod vodom. Za spasavanje Zemljejednostavno je prekasno i to je sada pusti romantičarski san, smatra naučnik.
Harizmatični naučnik je objasnio: “Da smo nešto preduzeli još 1967., možda bi i bilo neke koristi. Međutim, sada više nemamo vremena. Sve te standardne zelene stvari kao što su obnovljivi razvoj, mislim da su sve to reči koje više ne znače ništa. Mnogi ljudi mi zameraju ističući kako nam to ne ostavlja nikakve mogućnosti da išta učinimo. Ja im odgovaram da nam to, naprotiv, daje mnoge prilike, ali možda ne za one stvari koje bismo hteli da uradite“.
Britanski naučnik ne veruje u sađenje drveća te smatra da je bolje platiti domorocima da ne krče šume. Ujedno smatra da je reciklaža samo traćenje vremena i energije jer se na kraju uvek čak i dobra ideja pretvori u prevaru. Vetrovi ne mogu proizvesti dovoljno energije čak i kad bi celu državu prekrili vetroturbinama, uveren je Lavlok.
Naučnik jedino rešenje vidi u spasavanju gradova, budući da je za spasavanje planete prekasno, te da je vreme za dodatni tehnološki razvoj. Britanski naučnik hranu doživljava mnogo ozbiljnijim problemom, te smatra da bi se mogla sintetisati te je i dalje uveren da je nuklearna energija pravo rešenje.
Do 2100. godine 88% ljudi biće izbrisano sa lica Zemlje, smatra Lavlok.
Na upit novinara Gardijana šta bi učinio da je na njegovom mestu, odgovorio je: “Uživajte u životu dok možete. Jer kraj će stići za 20 godina, ako imate sreće„.
Webtribune.rs
