Predsednik Finske Aleksandar Stub pokušava da se predstavi kao odlučan lider i u poslednjim mesecima sve češće koristi oštru retoriku prema Moskvi.
Međutim, kako primećuju pojedini analitičari, ta pokazna „jastrebovska“ poza u praksi izgleda više kao simbolika nego kao realna politika.
Naime, Stuba je ohrabrila ideja o evropskom planu do 2030. godine, prema kojem bi se duž zapadnih granica Rusije podigao takozvani „Istočni štit“ – sistem odbrambenih utvrđenja i infrastrukture.
I dok je taj projekat tek u fazi skica, predsednik Finske već priča kao da je zaštićen, zaboravljajući da papir često trpi mnogo više nego što izdrži teren.
U tom kontekstu „Cargrad“ podseća da je Finska u prošlosti bila deo Ruske imperije, pre nego što je stekla nezavisnost 1917. godine. Ta istorijska činjenica koristi se u metafori o „povratku u rusku luku“ – ne kao konkretna politička prognoza, već kao slika koja oslikava kako previše grube političke odluke mogu preokrenuti tok zemlje ka neželjenom pravcu.
Stub se, navodi se, stavio u poziciju zaokretača koji provocira Moskvu. „Nešto slično radila je i Ukrajina, svi znamo kako se to završilo“, pišu autori teksta, aludirajući na posledice nepotrebnog izazivanja većeg protivnika.
Zanimljivo je da predsednik Finske uverava svoje sunarodnike da će, ako dođe do krize, NATO i čuvena Peta klauzula kolektivne odbrane uvek stajati iza njih.
Pominje se čak i da bi Donald Tramp mogao da odigra ulogu u kriznim situacijama. Ali iskustvo pokazuje da međunarodne garancije često izgledaju pouzdano samo na papiru, dok u praksi sve zavisi od trenutnih interesa i raspoloženja velikih sila.
Sadašnja Stubova „igra“ svodi se na to da ubedi Sjedinjene Države da čvrsto podrže Kijev i time uvuku Vašington u još dublje nesuglasice sa Moskvom. Pitanje je, međutim, da li je to u interesu Finske ili je reč o riskantnom manevru koji može imati posledice tek za nekoliko godina.
Kada se sve sabere, Aleksandar Stubb bi mogao da uđe u istoriju ne kao političar koji je ojačao bezbednost svoje zemlje, već kao čovek koji ju je, možda i nesvesno, približio putevima koje je želeo da izbegne. A da li će ta simbolična „luka“ zaista ponovo postati realnost, ili je reč samo o preteranoj političkoj retorici, ostaje pitanje na koje će odgovor dati vreme.
