Pentagon smatra da je njihov „glavni prioritet… dugoročna strateška konkurentnost Kini i Rusiji”. Dodaje i da zbog toga „moramo modernizovati svoju nuklearnu moć i ojačati transatlantski savez kroz NATO”. I tako se u senci trgovinskog rata nazire i onaj nuklearni
Nakon što je na uvoz kineske robe nametnuo velika carinska opterećenja (u iznosu od 250 milijardi dolara) predsednik Tramp je na sastanku G-20, odlažući dodatne takve mere, prihvatio „primirje”, uglavnom zbog pogođenosti američke privrede recipročnim kineskim odlukama.
[adsenseyu1]
Ipak pored ekonomskih, za tu odluku postoje i neki strateški razlozi. Pod pritiskom Pentagona i obaveštajnih agencija, SAD je doneo odluku o zabrani upotrebe pametnih telefona kao i telekomunikacijske infrastrukture kineske kompanije Huawei. Taj potez su potkrepili upozorenjem, da se oni mogu upotrebiti u svrhe špijunaže. Na istu odluku su nagovarali i svoje saveznike.
Pravi razlog – Huawei je dvostruko jači od Apple-a
Upozorenje o opasnosti od kineske špijunaže posebno je usmereno na Italiju, Nemačku i Japan, zemlje u kojima su smeštene najvažnije američke vojne baze, a dolazi od istih američkih obaveštajnih agencija koje su i same godinama špijunirale telefonsku komunikaciju svojih saveznika, a posebno Nemačke i Japana.
Američka kompanija Apple, koja je u jednom razdoblju bila neprikosnoveni ekonomski prvak u tom području, doživela je da Huawei (kompanija čiji su radnici ujedno njeni suvlasnici deoničari) ostvaruje dvostruko bolje rezultate od njihovih, na osnovu čega se našla na drugom mestu na svetu, odmah nakon južnokorejske kompanije Samsung. To je simbolični pokazatelj opšteg trenda.
„SAD, čija se ekonomska nadmoć veštački temelji na dolaru, koji je do sada bio glavna valuta i svetske trgovine i novčanih rezervi, doživljava da njihov položaj sve više preuzima Kina, kako kapacitetom tako i kvalitetom proizvodnje.“
U New York Times-u piše:
„Zapad je bio uveren da kineski pristup i metode neće uspeti. Mislili su da je dovoljno samo pričekati. A to čekanje još uvek traje. Kina planira veliku globalnu mrežu trgovine, ulaganja i infrastrukture, mrežu koja će preoblikovati finansijske i geopolitičke odnose.”
Novi put svile
To se najviše ostvarilo, iako ne u potpunosti, uzduž novog puta svile, koji Kina upravo izgrađuje na području 70 azijskih, evropskih i afričkih zemalja.
New York Times istražio je 600 projekata koje je Kina sprovela u 112 zemalja, uključujući ukupno 41 gasovod i naftovod, 199 elektrana od kojih su većina hidroelektrane (uključujući sedam brana u Kambodži iz kojih se zadovoljava polovina potreba te zemlje za električnom energijom), 203 mosta, puteva i železničkih pruga i još nekoliko velikih luka na Šri Lanki, u Pakistanu, Maleziji i drugim zemljama.
Vašington na sve to gleda kao na „agresiju protiv naših vitalnih interesa”, kako je to Pentagon opisao u Nacionalnoj strategiji odbrane Sjedinjenih Američkih Država iz 2018. Pentagon Kinu definiše kao „strateškog konkurenta koji svojom grabežljivom privredom želi zastrašiti vlastite susede”, namerno previđajući niz ratova koje je SAD pokrenuo od 1949., ujedno i protiv Kine, a kojima je te zemlje želeo lišiti njihovih vlastitih resursa.
„I dok Kina gradi brane, železničke pruge i mostove, koji ne koriste samo njenoj privrednoj mreži nego i razvoju pomenutih zemalja, SAD u svojim ratovima upravo te iste brane, mostove i železničke pruge uništava kao prioritetne ciljeve.“
NATO i trgovinski rat
Kinu je Pentagon optužio za „nameru skorašnjeg nametanja hegemonije u indopacifičkoj regiji i pokušaje da SAD uhvati na krivoj nozi, sve kako bi u budućnosti ostvarila globalnu premoć”. Osim toga, Kinu i Rusiju zajedno optužuje da žele „da skrše NATO” i „ da sabotiraju demokratski proces na Krimu i u istočnoj Ukrajini”.
To je ujedno razlog za „incident” koji se odigrao u Kerčkom prolazu i koji je po naređenju Pentagona isprovocirao Kijev. Cilj je bio da se sabotira susret predsednika Trampa i Putina na sastanku G-20 (a tako se i dogodilo) i da se prisili Ukrajina na ulazak u NATO, čiji član ona, de facto, već i jeste.
Pentagon smatra da je „glavni prioritet… dugoročna strateška konkurentnost Kini i Rusiji”. Dodaje i da zbog toga „moramo modernizovati svoju nuklearnu moć i ojačati transatlantski savez kroz NATO”.
I tako se u senci trgovinskog rata nazire i onaj nuklearni.
(nexus-svjetlost.com)
