Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije je preminuo, potvrdila je mitropolija na svom sajtu.
U petak 30. oktobra 2020 godine u 8:20 časova, u Kliničko Bolničkom Centru Crne Gore, posle primanja Svete Tajne Pričešća, upokojio se u Gospodu Visokopreosvećeni Arhiepiskop Cetinjski Mitropolit Crnogorsko- Primorski i Egzarh svetoga trona Pećkoga g. Amfilohije“, navedeno je na sajtu MPC.
„O svim drugim detaljima u vezi sa sahranom visokopreosvećenog Mitropolita javnost će biti uskoro obaviještena. Večan spomen i Carstvo Nebesko!“, napisao je još na sajtu.
Podsetimo, neki mediji preneli su sinoć da je mitropolit crnogorsko-primorski preminuo usled posledica koronavirusa. Gotovo istovemeno stigao je demanti iz Mitropolije crnogorsko-primorske, odakle je sa saopšteno da vest nije tačna i da je stanje mitropolita stabilno.
ŠOK INTERVJU SRPSKOG DOKTORA: Kao lekar ne mogu na ovo da pristanem – Sve je laž i izmišljotina – VIDEOhttps://t.co/FkASQ2E2JM
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 29, 2020
Potom je na sajtu MPC preneta izjava doktorke klinike na kojoj se leči mitropolit, koja je saopštila da njegovo stanje jeste ozbiljno ali da je on stabilizovan.
Povodom smrti arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija zvona svih pravoslavnih hramova u Crnoj Gori, sve do sahrane, zvoniće u 10, 12 i 16 casova, saopštila je Mitropolija crnogorsko-primorska.
Zandatar Zdravko Krivokapić je ranije danas na svom Tviter nalogu pozvao odlazeću crnogorsku vladu da povodom smrti mitropolita Amfilohija proglasi dan žalosti.
Ko je bio mitropolit Amfilohije
Arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, svetovno Risto Radović (83), je čovek koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim.
Amfilohije će bez sumnje ostati upamćen kao neko ko je pozvao i stao na čelo masovnih višemesečnih litija u Crnoj Gori protiv Zakona o slobodi veroispovesti, a koje su odredile rezultat avgustovskih parlamentarnih izbora i pad DPS-a Mila Đukanovića nakon tri decenije na vlasti.
Vladika Amfilohije bio je u hijerarhiji SPC drugi čovek posle patrijarha Irineja, a svojim porukama i pojavom decenijama nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Bio je poštovan i voljen, ali i omražen, osporavan i bojkotovan.
Далеко било,
али плашим се да тек сада, након смрти митрополита АМФИЛОХИЈА, почиње драма у „победничкој коалицији“ Црне Горе.
Боже дај да је страх неоправдан, да их овај губитак дозове памети.— Ratko Dmitrović (@RatkoDmitrovic) October 30, 2020
Mnogi su mu ljubili ruku i dolazili kod njega po blagoslov, dok su ga neki osporavali i nazivali najpogrdnijim imenima poput „Risto Sotana“, „pukovnik u mantiji“ i „pukovnik Afilohije“.
Do poslednjeg dana se borio za Mitropoliju i za Srpsku crkvu u Crnoj Gori, za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, za očuvanje srpskog identiteta i dostojanstvo Srba i Crnogoroca pravoslavaca u Crnoj Gori.
Bio je protiv raspada Jugoslavije i zagovarao je ujedinjenje srpskih teritorija.
Amfilohije pripada onoj grupi pravoslavnih sveštenika koji nije priznavao legitimnost Crnogorske pravoslavne crkve, ali ni postojanje Crnogoraca kao nacije, zasebne od Srba.
Protivio se, javno, i samostalnosti Crne Gore i pristupanju te zemlje NATO paktu, dok je priznanje jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti od Podgorice nazvao izdajom.
Bistre pameti i oštrog jezika, katkad neprimerenog jednom vladiki, mitrpolit, koji je posedovao najviše teološko i filozofsko obrazoavanje, nije se povlačio pred autoritetima, a na napade je odgovarao i napadima, pa i kletvama. Na meti njegovog više svetovnog besa, nego duhovničkog stava bili su i najviši zvaničnici, malo više Srbije, nego Crne Gore, koja je nameravala da ukine „njegovu“ crkvu i SPC.
Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je, na primer, dva puta držao opelo, Paradu ponosa je nazivao „paradom srama i moralnog smrada“, a premijerku Srbije Anu Brnabić, inače deklarisanu kao pripadnicu gej populacije, nazvao je „antirotkinjom“.
Đukanoviću nije držao opela. Oštrica je išla samo do konstatcije da je „opsednut đavolom“ i da ne zna šta je crkva, jer nije kršten.
Govorio je i da mu je „žao Đukanovića“ sa kojim je zajedno došao na vlast – jedan u duhovnu, a drugi u svetovnu stolicu.
O poplavama koje su pre tri godine pogodile i Srbiju i Evropu, govorio je da je to „božja kazna i poziv na pokajanje zbog slavljenja pobede austrijske predstavnice i transeksualke Končite Vurst na Evrosongu“. Svojevremeno je izjavio i da oseća grižu savesti jer, po nagovoru iz Crkve, nije otišao u Hag da svedoči u korist Slobodana Miloševića. Za to se kasnije javno izvinio na sahrani Miloševićevog brata.
Nakon odluke Crne Gore da uvede sankcije Rusiji, Amfilohije je, prilikom predstavljanja knjige „Vratiti se Rusiji“ Leonida Rešetnjikova, rekao: „Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3.000 puta od mene“.
Posle potpisivanja Briselskog sporazuma, maja 2013, organizovan je protest na beogradskom Trgu Republike, na kojem je Amfilohije održao moleban za Kosovo i Metohiju, rekavši: „Molimo se za upokojenje vlade i Skupštine i da im se oprosti svaki greh“.
Na opelu ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, pod tek podignutim zidinama Hrama Svetog Save na Vračaru, rekao je da ga je „ubilla bratska mržnja, kratkovida i slepa, koja previđa večnu istinu da ko se mača maši – od mača će i poginuti“.
Bio je veliki protivnik abortusa pa je za žene na balkanskim prostorima govorio da su postale „majke čedomorke“, koje za jednu godinu u svojim utrobama pobiju više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz“ i Albanci na KiM.
Onima koji su insitirali na tome da su Crnogorci, mitropolit je govorio da to govore tako samo zato što su rođeni u Crnoj Gori, poredeći ih pri tom sa volovima i kozama koje su takođe rođene u Crnoj Gori, ali nisu Crnogorci i Crnogorke.
Rođen je 7. januara 1938. godine u zaseoku Bara Radovića, u Donjoj Morači kod Kolašina. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a pet godina kasnije se zamonašio i uzeo ime Amfilohije (u prevodu dva voda vojske).
Postdiplomske studije je pohađao u Bernu i Rimu, a doktorsku disertaciju je odbranio u Atini.
Od 1991. godine je mitropolit crnogorsko-primorsko-skenderijsko-brdski-zetski i egzarh pećkog trona.
Govorio je ruski, grčki, italijanski, nemački i francuski jezik. Imao je dobre i intenzivne kontakte sa aktuelnim papom Franjom, a na Cetinju je ugostio patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i svog druga i prijatelja sa studija patrjarha vaseljenskog.
(Tanjug,Vijesti)
