Evropska komisija predložila je danas hitne mere. Cilj je obuzdavanje rasta cene gasa i struje koji utiče na porast inflacije, zaustavljanja industrijske aktivnosti i velikog povećanja računa za građane.
U nastojanju da izdejstvuje od kompanija koje su profitirale od prodaje fosilnih goriva po rekordnim cenama da doprinesu sprečavanju dalje krize, EK je, između ostalog, predložila Uniji da usvoji planove kojim bi više od 140 milijardi evra profita tih firmi bilo preusmereno za pomoć ugroženim privrednicima i potrošačima, preneo je Rojters.
Kao prvi odgovor na problem visokih cena Komisija predlaže smanjenje potražnje, najpre u vreme vršnih opterećenja kada je struja najskuplja, prenosi Hina.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Komisija predlaže obavezu smanjenja potrošnje elektricne energije za najmanje 5 posto tokom odabranih sati vršnog opterećenja. Države članice moraće da utvrde 10 odsto sati s najvišom očekivanom cenom i smane potražnju tokom tih vršnih sati.
Komisija takođe predlaže da države članice nastoje smanjiti ukupnu potražnju za strujom za najmanje 10 posto do 31. marta 2023.
Kao drugu meru EK predlaže određivanje gornje granice prihoda za „inframarginalne“ proizvođace električne energije, odnosno elektrane s nižim troškovima koje ne koriste gas za proizvodnju struje nego obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i lignit.
Budući da se cene električne energije određuju prema najskupljem energentu, što je već duže vreme gas, ti inframarginalni proizvođači ostvaruju vanredne prihode uz relativno stabilne operativne troškove.
Zbog toga EK predlaže određivanje gornje granice prihoda inframarginalnih proizvođača u iznosu od 180 evra za megavatsat. Time će se proizvođačima omogućiti da pokriju svoje troškove ulaganja i operativne troškove bez narušavanja ulaganja u nove kapacitete.
Prihode iznad gornje granice prikupljaće vlade država članica, a iskoristiće se za pomoć potrošacima energije da smanje svoje racune.
Kao treću meru Komisija predlaže privremeni solidarni doprinos za višak dobiti ostvarene u delatnostima u sektorima nafte, gasa, uglja i rafinerija koje nisu obuhvaćene inframarginalnom gornjom granicom prihoda.
Taj vremenski ogranicen doprinos zadržao bi podsticaje za ulaganja u zelenu tranziciju. Države članice prikupile bi ga na temelju dobiti iz 2022. koja je za najmanje 20 posto veća od prosečne dobiti iz prethodne tri godine.
Prihode bi prikupljale države članice i preusmerile na potrošačce energije, posebno na ranjiva domaćinstva, teško pogođena preduzeća i energetski intenzivne industrije.
Komisija je zasad odustala od ideje ograničvanja cene gasa, ali je najavila da će o tome detaljno razgovarati s državama članicama.
Vlade zemalja članica EU će sada raspravljati o detaljima predloga, a očekuje se da bi konačni zakoni o tome trebalo da budu usvojeni na sastanku ministara energetike 30. septembra.
(tanjug)
