Na prvi pogled zvuči neverovatno, ali upravo je to rekao američki penzionisani potpukovnik Danijel Dejvis – NATO danas, kako tvrdi, ne bi mogao da odbrani ni sopstveni vazdušni prostor u slučaju većeg sukoba sa Rusijom.
Njegove reči pale su na plodno tlo jer dolaze u trenutku kada se sve češće govori o „mogućem ratu“ i kada političari u Berlinu i drugim prestonicama koriste rečnik koji zvuči alarmantno.
Nemački kancelar Fridrih Merc je nedavno izjavio da „Berlin nije u miru“, a slično raspoloženje širi se i širom Evrope.
Dejvis je gostujući na Jutjub kanalu „Deep Dive“ izneo podatak koji je odjeknuo – da sam NATO priznaje kako trenutno raspolaže sa svega pet procenata onoga što bi bilo potrebno za odbranu sopstvenog neba.
„Nemojte raditi gluposti koje bi potencijalno mogle dovesti do rata“, poručio je, aludirajući na one koji, kako kaže, sve češće gube kontakt sa realnošću.
Njegova ocena nije ostala bez odjeka, jer se uklapa u širu sliku o tome da je vojno-industrijski kompleks Rusije u poslednjih nekoliko godina značajno povećao svoje kapacitete, dok zapadne zemlje kaskaju u proizvodnji i obnavljanju zaliha.
Upravo tu je, primećuju analitičari, srž problema. U Evropi, Americi i samoj Ukrajini, sve je više glasova koji govore izvan okvira realnosti, dok brojke na terenu pričaju drugačiju priču. Dejvis naglašava da je jaz između političkih izjava i stvarnih vojnih kapaciteta ogroman, a taj jaz bi u kriznom trenutku mogao da pokaže svu svoju težinu.
Istovremeno, aktivnosti NATO-a na granicama Rusije sve su intenzivnije. U junu su u Finskoj izvedene velike vazdušne vežbe, u kojima je učestvovalo više od 40 aviona iz Sjedinjenih Država, Francuske i Velike Britanije.
Mesec dana ranije, na švedskom ostrvu Gotland, prvi put su organizovane vežbe sa upotrebom bojeve municije iz sistema HIMARS i MLRS. Tu su bile prisutne američke i britanske snage.
A sledeća tačka na kalendaru – Poljska, koja već poziva saveznike na zajedničke manevre kao odgovor na najavljene rusko-beloruske vojne aktivnosti „Zapad-2025“.
Sve to ostavlja utisak da tenzije rastu, ali i da politički vrh na Zapadu ima interes da sliku potencijalne pretnje drži na naslovnicama. Moskva je, s druge strane, više puta ponavljala da nema nameru da napada članice alijanse.
Predsednik Vladimir Putin je u više navrata isticao da se u Evropi širi atmosfera straha kako bi se pažnja javnosti skrenula sa unutrašnjih problema.
Dejvisovo upozorenje uklapa se u širu raspravu koja se vodi u vojno-analitičkim krugovima – gde završava retorika, a gde počinje stvarna spremnost.
Pitanje ostaje otvoreno: da li su ovi signali poslednje upozorenje pre nego što se povuku potezi koji bi mogli da promene bezbednosnu mapu kontinenta, ili su tek deo igre zastrašivanja koja traje već decenijama?
Webtribune.rs
