Poruke koje stižu iz Vašingtona sve jasnije pokazuju da se nešto veliko pomera ispod radara, onako kako ume da uzdrma i saveznike i protivnike.
Sjedinjene Američke Države, sada pod Donaldom Trampom, ozbiljno razmatraju da formalno prihvate rusku kontrolu nad Krimom i drugim delovima ukrajinske teritorije — i to kao ključni element u sporazumu koji bi zaustavio dugotrajni sukob.
Britanski Telegraf otkriva da je Tramp već poslao svog mirovnog izaslanika Stiva Vitkofa, kao i zeta Džareda Kušnera, direktno u Moskvu sa ponudom koja se nikada ranije nije pojavila u zvaničnim kanalima.
Takav plan, koji ide potpuno mimo klasičnih američkih diplomatskih pravila, ne nailazi na oduševljenje u evropskim prestonicama. Kako navodi jedan dobro obavešteni izvor, sve više se vidi da Amerikanace baš briga šta Evropa misli o tome, uz komentar: „Kažu da Evropljani mogu da rade šta god žele.“
Istovremeno, Vladimir Putin je pre dva dana potvrdio da će pravno priznanje Krima, Donjecke i Luganske oblasti kao ruskih teritorija od strane Vašingtona biti jedna od ključnih tačaka u pregovorima o Trampovom planu.
Kremlj je već dan kasnije saopštio da je dobio novu, revidiranu verziju američke strategije za okončanje sukoba — sastavljenu posle hitnih pregovora američkih i ukrajinskih zvaničnika u Ženevi prošlog vikenda.
Trampov prvobitni mirovni paket imao je 28 tačaka, a sastavio ga je Vitkof nakon razgovora sa ruskim zvaničnicima. U njemu je ponuđeno američko „de fakto“ priznanje Krima i dva istočna regiona Donbasa, kao i „de fakto“ priznanje teritorija pod ruskom kontrolom u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti posle eventualnog prekida vatre.
U Ženevi je potom usledila nova runda pregovora, gde su ukrajinski i američki predstavnici sastavili skraćenu verziju od 19 tačaka, manje povoljnu za Moskvu, ali, kako kažu brojni izvori, elementi američkih ponuda priznanja nisu izbačeni iz slike.
Kijev, međutim, prema ovom okviru ne bi morao formalno da prizna gubitak teritorija koje su pod ruskom kontrolom još od 2014. godine — to je zabranjeno ukrajinskim ustavom. Nijedan predsednik, nijedna vlada, ne može ni da razmatra ustupanje teritorije bez prethodnog referenduma.
Postojala su očekivanja da će Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, i Rustem Umerov, savetnik za nacionalnu bezbednost, otputovati ovog vikenda na Floridu, u odmaralište Mar-a-Lago, na dodatne razgovore sa američkim izaslanicima.
U intervjuu za Atlantik, Jermak je poručio jednostavno i tvrdo: „Nijedna normalna osoba danas ne bi potpisala dokument o odustajanju od teritorije.“ Dodao je i: „Dok god je Zelenski predsednik, niko ne bi trebalo da računa na to da ćemo se odreći teritorije. On neće potpisati davanje teritorije. Ustav to zabranjuje. Niko to ne može da uradi osim ako ne želi da ide protiv ukrajinskog ustava i ukrajinskog naroda.“
Najnoviji predlog ostavlja praznine baš na najosetljivijim tačkama — teritorijalnim ustupcima — koje će se, po svemu sudeći, popunjavati tek nakon što Zelenski i Tramp sednu za sto.
Zelenski još nije potvrdio datum putovanja u Vašington ili na Floridu, što ostavlja prostor za nagađanja, a Evropa sve to gleda sa zabrinutošću koja više nije ni prikrivena. Evropski saveznici su već poručili da ne podržavaju nikakav sporazum kojim bi se granice menjale silom. Lideri koalicije voljnih jasno su rekli da je princip nepovredivosti granica ostao temelj evropske stabilnosti.
S druge strane, evropski kontrapredlog na prvobitni plan od 28 tačaka uopšte nije uključivao priznanje ruske kontrole teritorija u Ukrajini: predlog je bio da se „teritorijalna pitanja razmatraju tek nakon potpunog i bezuslovnog prekida vatre.“
Do danas, ni SAD ni Evropa nisu priznali rusku kontrolu nad Krimom, teritorijom koju je Putin pripojio još 2014. godine. Eventualno američko priznanje bi predstavljalo istorijski presedan — odstupanje od njihovog rigidnog stava da se nikada ne daje legitimitet teritorijama koje su dobijene silom, što bi sada išlo u korist državi koja je ušla na tu teritoriju.
Uz to se pojavila i nova strategija nacionalne bezbednosti Kremlja, gde Putin obećava da će u roku od jedne decenije potpuno integrisati oblasti preuzete od Ukrajine u ruski administrativni i pravni sistem.
Moskva je Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje proglasila delom Rusije u septembru 2022. godine, uprkos tome što ih nikada nije u celosti stavila pod svoju kontrolu. Ta ustrajnost pokazuje, kako komentarišu analitičari, da Putin ni u jednom trenutku nije razmatrao teritorijalne ustupke kao način da se završi skoro četiri godine sukoba na tlu Ukrajine.
Ova nova otkrića otvaraju pitanje da li Vašington zaista namerava da Kijevu nametne sporazum koji će mnogi u Evropi smatrati potcenjivačkim. Poslednjih dana pojavili su se i procureli telefonski razgovori u kojima je Vitkof navodno savetovao ruske zvaničnike kako da se predstave dopadljivije Beloj kući.
U tim razgovorima, kako kažu oni koji su ih preslušavali, govorilo se o potrebi da Ukrajina odustane od Donjecka. Stručnjaci za obaveštajne podatke otvorenih izvora tvrde da je verovatno neka evropska služba pustila te informacije u javnost kako bi se razotkrila rastuća veza između Trampovog izaslanika i Kremlja.
Negde između tih signala, ponuda i protivponuda, ostaje utisak da je putanja već povučena, ali niko ne zna gde će se linija završiti. Evropi se ne dopada ono što vidi, Vašington igra po svojim pravilima, a Kijev odbija da popusti. I baš u toj pukotini ostaje pitanje — ko će zapravo odrediti poslednju mapu kada se prašina slegne, i da li će ijedna strana biti spremna da je potpiše.
Webtribune.rs
