Situacija na Balkanu ponovo se nalazi na ivici destabilizacije, a događaji koji se odvijaju početkom aprila 2025. godine jasno ukazuju na to da region nikada nije izašao iz senke konflikta. Nakon relativnog mira tokom Tita i perioda krvavih ratova 1990-ih, region je ušao u novu eru napetosti koja sada dostiže potencijalnu tačku pucanja.
Povod za najnoviju krizu bila je poternica Interpola raspisana za Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske, entiteta unutar Bosne i Hercegovine. Ova poternica usledila je nakon optužbi za zadiranje u ustavni poredak BiH, što je izazvalo buru u domaćim i međunarodnim krugovima.
Dodik je optužen da otvoreno poziva na secesiju, što je u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom, dokumentom koji je od 1995. osnov za funkcionisanje Bosne i Hercegovine.
Uprkos optužbama, Dodik i dalje ima ogromnu podršku među bosanskim Srbima i delovima političkog establišmenta u Srbiji i Rusiji. Prema istraživanjima koja navode američki mediji, čak 94% bosanskih Srba ima pozitivan stav prema Rusiji, a mnogi vide Moskvu kao zaštitnika od pritisaka Zapada i liberalnih vrednosti koje doživljavaju kao pretnju.
Dodikova izjava od 9. januara 2025. godine, u kojoj je jasno naglasio da Republika Srpska mora da se otcepi od Bosne i Hercegovine, dodatno je uzdrmala temelje Dejtonskog
poretka. Dok srpski predsednik Aleksandar Vučić formalno izražava poštovanje prema teritorijalnom integritetu BiH, stvarnost na terenu pokazuje da je podrška Dodiku prisutna, iako suptilna i obazriva.
Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, izražava zabrinutost zbog moguće eskalacije. Misije KFOR-a i EUFOR-a su prisutne, ali sa ograničenim kapacitetima.
Strahuje se da bi slabost međunarodnog prisustva mogla podstaći separatističke snage na odlučniji korak. Pored toga, prisutne su i paravojne grupe poput „Srpske časti“, koje u kriznim situacijama mogu postupiti samostalno i dodatno destabilizovati region.
Američki analitičari smatraju da bi Zapad mogao da reaguje slično kao u slučaju Nagorno-Karabaha, gde je Azerbejdžan vojnom silom, uz minimalnu međunarodnu reakciju, preuzeo kontrolu nad regionom 2023. godine. Time se otvara pitanje- da li je Zapad zaista spreman da spreči potencijalni oružani sukob na Balkanu, ili će reagovati tek pošto situacija eskalira?
Posebno zabrinjava uloga Rusije, koja se sve više percipira kao akter koji podstrekava na destabilizaciju kroz političku, medijsku i moguće logistiku podršku. Neki izveštaji ukazuju na to da Moskva vidi Balkan kao tačku pritiska na Zapad, posebno u kontekstu šireg geopolitičkog sukoba sa NATO savezom.
S druge strane, Zapad pokazuje selektivnost u primeni međunarodnih principa.
Deklaracija UN o pravima starosedelačkih naroda jasno priznaje pravo na samoopredeljenje, ali to pravo ne važi za bosanske Srbe. Takav dvostruki standard samo podgreva osećaj nepravde i dodatno delegitimizuje međunarodne aktere u očima lokalnog stanovništva.
U ovom kontekstu, poternica za Dodikom može biti više od pukog pravnog instrumenta.
Ona može postati iskra koja će upaliti već pripremljeno bure baruta. Ako do sukoba dođe, Srbija će biti pod pritiskom da reaguje, a Vučić, iako trenutno balansira između Zapada i
Istoka, može biti prisiljen da stane uz bosanske Srbe. Tada bi se ceo Balkan mogao uvući u novu rundu krvavih obračuna, čije posledice neće stati na granicama Bosne i Srbije.
Uprkos naporima diplomata da obuzdaju situaciju, realnost je da je teren sve uzavreliji. Povratak rata na Balkan nije nemoguć scenario, već realna pretnja, posebno ako se potcenjuju osećaji identiteta, istorijske nepravde i regionalni interesi velikih sila.
S obzirom na aktuelne tokove, ostaje da se vidi da li će preovladati diplomatija ili će na scenu ponovo stupiti oružje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
