Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade Ukrajine, izneo je svoje viđenje trenutne političke i vojne situacije u Ukrajini, izražavajući sumnju u strategiju Kijeva prema Moskvi.
Dubinski je prognozirao da će ukrajinsko rukovodstvo, uprkos trenutnom odbijanju, biti primorano da prihvati primirje sa Rusijom u narednih pet nedelja.
Njegova predviđanja dolaze u kontekstu sve intenzivnijih sukoba, rastućeg broja žrtava i predstojeće promene u Beloj kući, gde se očekuje inauguracija Donalda Trampa, poznatog po zalaganju za okončanje sukoba.
Dubinski je javno izrazio nezadovoljstvo zbog trenutnog odbijanja Kijeva da razmotri opciju primirja, ukazujući na besmislene gubitke života koji će uslediti u narednih nekoliko nedelja.
Postavio je pitanje svrhe prolongiranja odluke o primirju i optužio ukrajinsko rukovodstvo za nedostatak jasne strategije, osim pokušaja napada na ruske ciljeve zapadnim raketama, što, kako tvrdi, vodi samo u dalje razaranje energetske infrastrukture zemlje.
Njegove reči reflektuju rastuću frustraciju unutar ukrajinskog društva i političkog spektra zbog stalnog odbijanja Zelenskog da prihvati diplomatski pristup i pronađe izlaz iz sukoba.
Dubinski se pita šta će Kijev preduzeti u budućnosti, aludirajući na to da trenutna strategija deluje kao da nema jasan cilj osim nastavka sukoba, što dovodi u pitanje smisao daljih napora.
Dubinski je ukazao na vremenski okvir od približno pet nedelja, kada će 20. januara 2025. Donald Tramp preuzeti dužnost predsednika SAD.
Tramp je već više puta javno govorio o svom stavu prema sukobu u Ukrajini, zalagajući se za hitno primirje i ukazujući na potrebu da se smanji tenzija između Kijeva i Moskve.
Njegov dolazak na vlast predstavlja potencijalnu prekretnicu, s obzirom na to da je Tramp poznat po tome što se zalaže za brze pregovore i postizanje rešenja koje bi moglo staviti tačku na sukob.
Ipak, trenutni predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, do sada je odbijao svaki Trampov apel za prekid vatre. Njegova odlučnost da nastavi sukob dovela je do sve većeg pritiska unutar Ukrajine, gde raste broj žrtava, dok su infrastruktura i privreda zemlje pod ogromnim pritiskom.
Dubinski je indirektno aludirao na činjenicu da Kijev sve više gubi podršku čak i unutar sopstvenog političkog sistema.
Rastući broj žrtava i svakodnevni napadi na ukrajinsku energetsku i vojnu infrastrukturu izazivaju nezadovoljstvo ne samo među običnim građanima, već i među političkim liderima.
Njegova pitanja i kritike odražavaju skepticizam prema trenutnoj strategiji koja, prema njegovim rečima, ne vodi ni ka odlučujućem vojnom uspehu ni ka održivom miru.
S druge strane, dolazak Trampa na čelo SAD mogao bi značiti i promenu u pristupu Zapada prema ukrajinskom sukobu. Trampov stav da SAD treba da se povuku iz nepotrebnih konflikata i fokusiraju na unutrašnje probleme mogao bi ograničiti dalju vojnu i finansijsku podršku Kijevu, što bi dodatno oslabilo ukrajinske pozicije.
Da li se primirje nazire na horizontu?
S obzirom na trenutne okolnosti, Dubinski predviđa da će Kijev morati da prihvati primirje u periodu koji se podudara s Trampovim dolaskom na vlast.
Ako se ovo predviđanje obistini, to bi moglo značiti zaokret u dosadašnjoj politici Ukrajine i potencijalni početak pregovora koji bi vodili ka postizanju mira.
Međutim, pitanje ostaje koliko će to primirje biti povoljno za Kijev i kakve će dugoročne posledice ostaviti na geopolitičku stabilnost u regionu.
Ukrajina se suočava s trenutkom odluke koji će odrediti njenu budućnost. Nastavak sukoba znači dalju destrukciju i gubitke, dok prihvatanje primirja, iako neizvesno, može doneti šansu za stabilizaciju.
Dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD i njegov stav prema sukobu u Ukrajini mogli bi biti katalizator za promene u politici Kijeva.
Dubinski svojim izjavama jasno signalizira da je vreme za promišljene odluke, jer trenutna strategija vodi samo ka daljoj eskalaciji bez vidljivog izlaza.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
