Igl Pas, gradić sa nešto manje od 30.000 stanovnika u južnom Teksasu, poslednjih dana je postao poprište jednog od najozbiljnijih sukoba između američkih saveznih vlasti i jedne od saveznih država koje čine tu uniju u poslednjih nekoliko decenija, a posledice bi mogle da budu dalekosežne.
Odluka guvernera Teksasa Grega Abota da ne dozvoli pripadnicima američke Granične patrole da pristupe delu granice sa Meksikom izazvala je pravu ustavnu krizu, koja je došla i do Vrhovnog suda SAD i koja bi mogla da se okonča najozbiljnijom intervencijom saveznih vlasti u nekoj od saveznih država i poslednjih nekoliko decenija.
Konflikt guvernera Abota i američkog predsednika Džozefa Bajdena pokrenuo je debate o suverenitetu saveznih država u odnosu na Vašington, ali i o sve oštrijem sukobu između republikanaca i demokrata, svega nekoliko meseci pre predsedničkih izbora u toj zemlji.
Borba za američku južnu granicu
Sukob Teksasa i saveznih vlasti eskalirao je 11. januara ove godine, kada su pripadnici Nacionalne garde Teksasa zauzeli park u gradiću Igl Pas na obali reke Rio Grande, koji su ilegalni imigranti koristili kao mesto ulaska u SAD, nakon čega su postavili bodljikavu žicu.
[adsenseyu1]
Članovi Nacionalne garde su onemogućili pripadnicima Granične patrole, koji pripadaju saveznom Ministarstvu unutrašnje bezbednosti, da pristupe parku i uklone bodljikavu žicu, što je predstavljalo okidač za pravni okršaj između Vašingtona i Ostina.
Teksas je tužio Graničnu patrolu nakon što su oni počeli da seku bodljikavu žicu, a tužba je na kraju došla i do Vrhovnog suda SAD koji je, tesnom većinom od 5 prema 4 sudije, doneo odluku da Nacionalna garda mora da dopusti pripadnicima Granične patrole da pristupe parku i izvrše svoje zadatke.
Guverner Abot je odbio da se povinuje odlukama saveznih institucija. On je objavio pismo u kom optužuje administraciju predsednika Džozefa Bajdena da nije ispunila svoju ustavnu dužnost da zaštiti savezne države od ilegalnih migracija, koje je nazvao „invazijom“, kao i da odbijanje savezne vlade da izvršava zakone Teksasu daje za pravo da preuzme neophodne mere kako bi zaštitio bezbednost svojih građana.
Državni tužilac Teksasa Ken Pakston je u saopštenju objavljenom na Iksu napisao da presuda Vrhovnog suda „omogućava Bajdenu da nastavi sa svojim nelegalnim naporima da potpomogne invaziju stranaca na Ameriku“.
„Uništavanje graničnih barijera Teksasa neće pomoći u sprovođenju zakona ili zaštiti američkih građana. Ova borba nije završena i radujem se odbrani suvereniteta naše države“, istakao je Pakston.
Nekoliko demokratskih kongresmena iz Teksasa, među kojima su Hoakin Kastro i Greg Sezar, dolili su ulje na vatru sa zahtevom saveznoj vladi da preuzme kontrolu nad Nacionalnom gardom Teksasa ukoliko Abot ne bude popustio, dok je grupa republikanskih guvernera otvoreno podržala svog kolegu iz Teksasa.
Među njima se nalaze guverneri Floride Ron Desantis, Džordžije Brajan Kemp i Virdžinije Glen Jangkin. Abota su, između ostalih, podržali i guverneri Oklahome, Južne Dakote i Montane.
U celu priču ubrzo se uključio i Danijel Miler, predsednik Nacionalističkog pokreta Teksasa koji se zalaže za nezavisnost te savezne države, koji je Abota pozvao da dodatno proširi nadležnost Državne garde – još jedne oružane formacije kojom upravljaju savezne države – ukoliko Bajden bude pokušao da preuzme kontrolu nad Nacionalnom gardom.
Ustavna kriza u SAD
Sukob Teksasa i savezne vlade u Vašingtonu ponovo je podgrejao priču o potencijalnoj nezavisnosti te savezne države, koja s vremena na vreme ispliva u javnost. Mnogi stanovnici Teksasa veruju da njihova država ima jedinstveno pravo na nezavisnost, koje potiče iz činjenice da je Teksas pre pristupanja Uniji 1846. desetak godina bio nezavisna republika.
[adsenseyu4]
Iako pravni stručnjaci gotovo jednoglasno odbacuju takvo pravno tumačenje (na kraju krajeva, presuda Vrhovnog suda 1869. eksplicitno odbacuje pravo na secesiju), to nije sprečilo mnoge političare i aktiviste iz te države da se otvoreno založe za nezavisnost Teksasa.
Popularnost tog pokreta značajno je skočila nakon predsedničkih izbora 2020. godine, pošto su mnogi republikanci osporili legitimitet njihovih rezultata i pobede predsednika Bajdena.
Republikanska partija je u svom najnovijem programu naglasila da „Teksas zadržava pravo da se otcepi od Sjedinjenih Država, a zakonodavno telo Teksasa bi trebalo da sprovede referendum u tom slučaju“.
Republikanci u Teksasu su posebno nezadovoljni imigracionom politikom Bajdenove administracije, koju optužuju da ih je ostavila na milost i nemilost milionima izbeglica koji su poslednjih godina prešli meksičko-američku granicu i ušli u SAD.
Prema podacima američke Agencije za carine i zaštitu granica, u Ameriku je u poslednje tri godine ilegalno ušlo skoro šest miliona ljudi, a Teksas se, kao savezna država koja sa Meksikom deli više od 1.000 kilometara granice, posebno našao na udaru.
Sukob oko imigracione politike između republikanaca i demokrata postao je toliko dubok da su republikanci u Kongresu uslovili donošenje zakona o nastavku pomoći za Ukrajinu ulaganjem dodatnih sredstava u zaštitu američke južne granice.
Rešenje te krize se u ovom trenutku ne nazire, a republikanci i njihov sada već izvesni predsednički kandidat Donald Tramp od nje bi mogli da profitiraju na novembarskim izborima za predsednika SAD.
(RT Balkan)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
