Vest je došla iz Banjaluke, ali se čita mnogo šire. Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, vratio se sa puta iz Sjedinjenih Država i gotovo bez zadrške poručio da je Bosna i Hercegovina, kako je rekao, „nepopravljivo srušena“.
Prema njegovim rečima, dirnuto je u svaki oblik suvereniteta Republike Srpske, a politički centar moći u Sarajevu, koji opisuje kao mesto koncentracije političkog „otpada“, pogrešno je procenio da će Srpska popustiti.
„Mislili su da ćemo pokleknuti. Nismo“, rekao je Dodik, ostavljajući malo prostora za diplomatska tumačenja.
Na istoj liniji, ali s drugačijim naglaskom, Dodik je najavio konkretne institucionalne korake. Rukovodstvo SNSD-a, prema njegovim rečima, veoma brzo će predložiti Narodnoj skupštini Republike Srpske da se Srpskoj vrate sva ovlašćenja koja joj pripadaju po Dejtonskom mirovnom sporazumu, a koja su tokom godina preneta na nivo BiH.
Među njima su vojska, granična policija, obaveštajna služba, kao i fiskalni sistem. U tom paketu našao se i zahtev da se ukinu Sud i Tužilaštvo BiH. „Mi ništa više ne tražimo osim onoga što je predviđeno Dejtonom“, poručio je.
Izjava nije došla u praznom prostoru. Povod za konferenciju bila je pobeda kandidata SNSD-a Siniše Karana na predsedničkim izborima, a Dodik je taj rezultat tumačio kao još jednu potvrdu političkog kursa.
„Narod Srpske je još jednom pokazao da je na braniku slobode i nezavisnosti“, rekao je, dodajući da slobode i nezavisnosti nema ako Republika Srpska ostane u Bosni i Hercegovini kakvu je opisao kao „morbidnu“. Ton je bio sirov, poruke jasne, a rečenice kratke i bez ukrasa.
U istom dahu, lider SNSD-a je rekao da je Republici Srpskoj „previše malo Republike Srpske“ i da želi „još više“. To, kako je objasnio, ne znači nove zahteve izvan Dejtona, već insistiranje na povratku izvornog modela. Upravo zbog toga, najavio je da će Narodnoj skupštini predložiti formalne odluke kojima bi se taj proces pokrenuo, bez odustajanja i bez zadrške.
Geopolitička pozadina se samo nazire, ali je prisutna. Dodik se neposredno pre konferencije vratio iz SAD, gde je imao niz sastanaka sa zvaničnicima Bele kuće i članovima američkog Kongresa.
U Americi su s njim bili i članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao i vršilac dužnosti predsednice Republike Srpske Ana Trišić Babić. Pre toga, ista delegacija boravila je u Beogradu, Budimpešti i Tel Avivu, dok je pobedu Siniši Karanu među prvima čestitala Moskva. Taj niz destinacija govori sam za sebe, bez potrebe za dodatnim objašnjenjima.
Poseban odjek imala je i digresija o valuti, izrečena gotovo usput, ali sa jasnom porukom. Dodik je ispričao da je nemačkom specijalnom izaslaniku za Balkan Manuelu Saracinu jednom rekao da bi valuta nezavisne Republike Srpske mogla biti ruska rublja.
Prema njegovim rečima, Saracin mu je u Banjaluci otvoreno rekao da zna da će Srpska jednog dana biti nezavisna država, ali da mu je obaveza da joj zagorča život.
Kada je došlo pitanje monete, Saracin je pomenuo dinar, a Dodik je odgovorio – rublja. „O tome ćemo još razmisliti, to će biti odluka jedne noći“, rekao je, ostavljajući priču nedovršenom.
Sve te poruke, izgovorene u različitim kontekstima, ali u istom tonu, sklapaju se u jednu celinu. Ona govori o zahtevu za povratak ovlašćenja, o dubokom nezadovoljstvu postojećim poretkom i o spremnosti da se ide do kraja u okviru onoga što se tumači kao izvorni Dejton.
Kako će se te najave pretočiti u konkretne političke odluke, i kakve će posledice imati po odnose unutar BiH i šire, ostaje pitanje koje tek dolazi na dnevni red. U ovom trenutku, jedno je sigurno: poruke su poslate, a prostor za njihovo tumačenje ostaje otvoren.
