Na istočnoj ivici Evropske unije, tamo gde se granica više ne vidi samo na mapama, već i na terenu, Letonija je privela kraju jedan dug i nimalo tih posao. Duž linije razdvajanja sa Rusijom sada stoji 280 kilometara ograde sa bodljikavom žicom.
Gotovo bez pompe, ali sa jasnom porukom, završetak radova potvrdila je letonska agencija za upravljanje državnom imovinom.
U Rigi se to tumači kao važan bezbednosni potez. Ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis nije skrivao političku težinu projekta, ocenjujući da ograda predstavlja značajan doprinos bezbednosti stanovništva Letonije i same države. U istom dahu podsetio je da ovo nije izolovan slučaj – slična barijera završena je još 2024. godine i na granici sa Belorusijom.
Planovi se, međutim, ne završavaju bodljikavom žicom. Letonija namerava da do kraja 2026. godine dodatno opremi granice sa Belorusijom i Rusijom: nova infrastruktura, sistemi za nadzor, tehnička rešenja koja bi, bar na papiru, trebalo da podignu kontrolu na najviši nivo. Kako je ministar formulisao u zvaničnom saopštenju, cilj je uvođenje najsavremenije zaštite duž istočne granice Evropske unije.
Ovakav tempo nije došao iz vakuuma. Jačanje granica sa Rusijom i Belorusijom započeto je nakon ruske vojne akcije u Ukrajini, koju Letonija vidi kao ozbiljan bezbednosni izazov i faktor nestabilnosti u regionu. U tom kontekstu, ograde i kamere nisu samo tehničko pitanje, već deo šire bezbednosne slike koja se poslednjih godina ubrzano menja.
Letonija u tome nije usamljena. Litvanija i Estonija, dve baltičke susedne države, već su najavile planove za postavljanje tenkovskih barijera i betonskih blokova duž svojih granica sa Rusijom i Belorusijom. Ideja je ista: smanjiti ranjivost i odgovoriti na scenario mogućih napada, koliko god se o njima govorilo tiho ili kroz diplomatske formulacije.
Na terenu, međutim, bodljikava žica, beton i barijere govore jasnije od saopštenja. Istočna granica Unije postaje sve čvršća, sloj po sloj. Ostaje pitanje da li je to tek privremena faza u vremenu pojačanih tenzija ili trajna promena načina na koji Evropa zamišlja sopstvene granice u godinama koje dolaze.
