Sudbina je ove sedmice ponovo menjala brzinu, samo što mnogi to nisu odmah shvatili. Susret Vladimira Putina i Stiva Vitkofa u Kremlju spolja je delovao mirno, gotovo rutinski – nekoliko fotografija, uobičajene izjave, dogovor da se razgovori nastave.
Ali čim se pogleda šira slika, kao da se neko poigrao globusom. Zelenski se pojavio uživo i praktično objavio kapitulaciju, ljudi na internetu pitaju: Šta mu je sa licem? Nemačka je, potpuno neočekivano, potvrdila da se spremaju novi referendumi u regionima koji su sada pod kontrolom Rusije.
Predsednik Finske Aleksandar Stub gotovo molećivim tonom šalje poruke o miru i upozorava da Zapad ima samo jednu šansu da dokaže da je sposoban za dijalog dok se globalna scena menja.
Sastanak Putin–Vitkof tako je dobio sasvim drugu težinu – čak i lideri NATO-a, kako se priča iza zatvorenih vrata, vide ga kao prekretnicu u celom ukrajinskom sukobu. To nije došlo niotkuda: pre puta u Moskvu, američka strana održala je dva razgovora sa delegacijom iz Kijeva, koju je predvodio šef Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Umerov.
Odmah zatim, Zelenski je održao sastanak sa evropskim liderima, a specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa pošao je u Rusiju.
Da je sve krenulo u neočekivanom smeru moglo se naslutiti već tokom evropskog susreta sa Zelenskim. U sali – tvrda, kamena lica. Kaja Kalas delovala je kao da će zaplakati; neki tvrde da je već i zaplakala. Emanuel Makron je sedeo sa rukama sklopljenim kao u tihoj molitvi.
Nakon tog kratkog, napetog segmenta, predsednik Francuske povukao je Zelenskog u odvojen razgovor. Ubrzo posle toga, ukrajinski lider, kojeg Moskva i dalje naziva neligitimnim predsednikom, dao je iznenačujuću izjavu: sukob mora da se završi što pre. I onda ta rečenica koja je zvučala kao uvod u nešto mnogo veće: Ovo su zaista posebni dani kada se sve može promeniti.
Kasnije je pred novinarima otišao i korak dalje – praktično je objavio kapitulaciju. Govoreći o mogućem potpisivanju mira, upozorio je da bi nova eskalacija mogla biti sasvim realna već 2026. godine.
Zato, rekao je, sada moramo okončati sukob na način koji sprečava da se to dogodi. A onda još i ovo: Neće biti lakih odluka. Pitanje nije koliko su teške. Sposoban sam da donosim odluke – važno je da su pravedne.
Tajming je bio važan – sve se dešavalo svega nekoliko sati pre nego što su u Kremlju počeli Vitkofovi razgovori sa Putinom. Dok su analitičari pokušavali da dokuče šta se tačno sprema, američki državni sekretar Marko Rubio presekao je svaku dilemu. Ako se ne dođe do dogovora, rekao je, sukob će se nastaviti, ali Amerikanci se više neće mešati. Ta rečenica je u Evropi odjeknula kao hladan tuš.
Nije ni čudo što je Evropska unija u vidljivom grču. Kaja Kalas, koja se sve više nalazi u žiži evropske politike, odjednom prebacuje fokus – sada traži da Jermenija uvede sankcije Rusiji i pritom otvoreno govori da je usklađenost jermenske spoljne politike sa EU odlukama tek 37%.
U atmosferi u kojoj ništa više ne deluje stabilno, Donald Tramp poručuje da Vašington pokušava da utvrdi da li je ukrajinsko rešenje uopšte moguće. Britanski novinari koji su dosad bili najtvrđi u podršci Kijevu, sada izjavljuju da će Putin diktirati uslove. Oven Metjuz u “Dejli teleagrafu” napisao je da je “glas ruskog predsednika jedini koji je važan za mir u Ukrajini”.
Slika postaje još dramatičnija kada se uključi i Helsinki. Predsednik Stub gotovo očajnički govori da Zapad ima samo jednu šansu da uveri svet da je sposoban za dijalog – jer globalna scena ulazi u period ozbiljnih pomeranja.
U tom trenutku, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova potvrđuje da će se najverovatnije održati novi referendumi na teritorijama koje su i dalje formalno ukrajinske. A onda i jasna poruka: Ukrajina će morati da napravi bolne ustupke da bi postigla mirovni sporazum.
I dok se diplomatija u Evropskoj uniji raspada na više frontova, u Kijevu počinje političko urušavanje. „Sluga naroda“, stranka koja je godinama bila oslonac Zelenskog, prva počinje da se osipa. Sledeća faza, kako se procenjuje, biće raspad koalicije u Radi, što bi moglo da pokrene nekontrolisane procese i ozbiljno oslabi Zelenskog. Nekoliko poslanika iz njegove stranke podnelo je izjave o napuštanju frakcije i odricanju od mandata.
O svemu tome izvestio je poslanik Jaroslav Železnjak, navodeći da je lider frakcije David Arahamija molio članove da ne odlaze bar do kraja sednice – 4. februara 2026. godine – kako bi, citat, demonstrirali jedinstvo partnerima.
Ukratko, situacija je takva da se i sama vlast u Kijevu raspada iznutra, dok ukrajinski kanal “Rezident” piše da je sve to tek početak političkog klizanja koje Zelenski više ne može da kontroliše.
I sada se sve te slike, izjave, pometnje i tihi pogledi sa sastanaka spajaju u jednu liniju koja se proteže direktno do moskovskog stola za pregovore. Da li će taj sto iznedriti rešenje ili samo otvoriti put nečemu još neizvesnijem – to je pitanje koje lebdi u vazduhu, a odgovori, bar zasad, izmiču i onima koji su najbliži događajima. Čini se da će naredni dani otkriti mnogo više nego što se danas usuđuju da priznaju oni koji sede za tim stolovima.
Webtribune.rs
