Ruske Strateške raketne snage uskoro će u potpunosti preći na nove raketne sisteme „Jars“, „Avangard“ i „Sarmat“.
Nezvanična parola pripadnika ruskih Raketnih snaga je: „Posle nas – tišina“, ali nije cilj da se upotrebe, već da služe kao garancija bezbednosti Ruske Federacije.
Ruska vojska danas obeležava Dan strateških raketnih snaga, čije samo postojanje i stalna borbena gotovost garantuju pouzdanu zaštitu zemlje od napada bilo koje svetske sile.
Cilj Strateških raketnih snaga Rusije, od njihovog postojanja, jeste odvraćanje potencijalnog agresora, a ne nuklearni napad, jer u ruskom konceptu upotrebe nuklearnog oružja nema preventivnog napada. Dakle, Rusija nuklearno oružje smatra isključivo sredstvom odvraćanja, dok je njegova primena krajnja mera.
U eri pooštrenog političkog sučeljavanja Moskve i Vašingtona jačanje strateških nuklearnih snaga Rusije, tzv. nuklearne trijade, dobija prvorazredni značaj u odvraćanju SAD i NATO-a. Najmoćnija komponenta ruske trijade je kopnena, ali su impresivni i potencijali strateške avijacije u čijem su sastavu strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95M i podmornica koje mogu da lansiraju interkontinentalne rakete.
Više od dve trećine atomskih nosača ruske strateške nuklearne trijade nalazi se u Strateškim raketnim snagama.
Glavno oružje strateških raketnih snaga su interkontinentalne balističke rakete sa nuklearnim bojevim glavama koje mogu pogoditi metu bilo gde u svetu. Tačni podaci o količinama naoružanja ruskih raketnih jedinica se ne objavljuju, ali ruski mediji navode da u arsenalu imaju oko 400 interkontinentalnih balističkih raketa mobilnog baziranja i u podzemnim silosima.
U ruskoj armiji Strateške raketne snage prednjače po tempu prenaoružavanja, a udeo savremenog i modernizovanog naoružanja već čini 81 odsto. Očekuje se da će do 2024. godine „stratezi“ biti u potpunosti opremljeni savremenom tehnikom.
U sastav Strateških raketnih snaga RF danas ulaze tri raketne armije i 12 raketnih divizija, od kojih su četiri stacionarne divizije sa lansirnim rampama i osam mobilnih sa pokretnim raketnim kompleksima.
Svakog dana oko šest hiljada ruskih vojnika i oficira izvršavaju svoje borbene dužnosti u raketnim silosima i mobilnim kompleksima.
„Jars“, „Avangard“ i „Sarmat“ jačaju Strateške raketne snage
Prema prošlogodišnjim saopštenjima ruskog Ministarstva odbrane, Strateške raketne snage naoružane su sa sedam vrsta raketnih sistema, koje mogu efikasno da odgovore na svaku pretnju.
Među njima su stacionarne, iz podzemnih silosa: „Vojvoda“, „Stilet“, „Topolj-M“ i „Jars“, dok u sastav kopnenih mobilnih raketnih sistema ulaze „Topolj“, „Topolj-M“ i „Jars“.
Rusko Ministarstvo odbrane je objasnilo da je visoka stopa preoružavanja postignuta pre svega zahvaljujući strateškim interkontinentalnim raketama RS-24 „Jars”, koje imaju pogon na čvrsto gorivo i mogu da se ispaljuje sa mobilnih lansera ili iz podzemnih silosa. Imaju domet do 11 hiljada kilometara i mogućnost da tokom leta menjaju putanju tako da mogu uspešno da probiju američki antiraketni štit.
Trenutno je „Jarsom“ naoružao pet od osam mobilnih i stacionarnih raketnih divizija. U narednim godinama, kompleks će u potpunosti zameniti sistem „Topolj“ u tri jedinice razmeštene u Altajskom kraju, Tverskoj i Kaluškoj oblasti.
Takođe, i prvi raketni puk u Orenburškoj oblasti je krajem prošle godine naoružan sistemom „Avangard“ i sasvim je sigurno da će taj novi tip strateškog oružja pouzdano osiguravati bezbednost Rusije u narednim decenijama.
„Avangard“ ima interkontinentalni domet i može da leti u gustim slojevima atmosfere, na granici sa stratosferom, a u stanju je da razvije brzinu od 27 maha. Posedovanje takvog oružja, bez sumnje, daje ozbiljnu prednost u sferi oružane borbe.
Njegova moć, potencijal, tvrde vojni stručnjaci, mogu biti ogromni, a brzina ga čini neranjivim kada se radi o postojećim sistemima PRO i PVO, jer presretačke rakete, prosto rečeno, ne mogu da ga stignu.
Kineski mediji pišu da „remek-delo ruske vojske“ – raketa „Avangard“ može da stigne do Vašingtona za 15 minuta, a da za to vreme Amerikanci neće imati vremena ni da popiju šoljicu kafe, a kamoli da pruže otpor ruskoj raketi.
Strateške raketne snage Rusije dobiće 2022. godine prvi kompleks „Sarmat“, koji će zameniti najteži i najubojitiji strateški projektil na svetu „Vojvodu“.
Interkontinentalna raketa „Sarmat”, ili RS-28, dometa 18.000 km, sa MIRV bojevim glavama, ima fascinantne karakteristike. Eksperti tvrde da od „Sarmata“ nema zaštite i da ga „nikakva protivraketna odbrana“ ne može primetiti. Pored toga, ona može biti opremljena hiperzvučnim raketama „Avangard“.
„’Sarmat’ je napravljen po potpuno drugačijim tehnologijama od ‘Vojvode’. Njegove rakete koriste navođenu hipersoničnu tehnologiju. To je stopostotna garancija da će sve bojeve glave rakete ’Sarmat’ stići do cilja.
Može da nosi 10-15 nuklearnih bojevih glava od 750 kilotona svaka. Po svojim karakteristikama – dometu i brzini leta – ta raketa nema pandane u svetu.
Može da napada ciljeve i kroz Severni pol i kroz Južni pol, savladavajući sisteme protivraketne odbrane i može da pogodi mete bilo gde u svetu“, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Istovremeno, ističe Leonkov, broj nosača bojevih glava odgovaraće ugovoru START-3 sve dok je taj sporazum na snazi.
„Ako se prekrši ovaj ugovor, tada će broj projektila biti u onoj količini koja će biti dovoljna za odbranu. Važno je naglasiti i da se mi pridržavamo naše vojne doktrine koja jasno kaže da se takvo oružje može koristiti samo kao kontranapad“, istakao je Leonkov.
Danas savremene Strateške raketne snage uključuju brojne strukture: moćnu, snažnu i dobro opremljenu raketne jedinice, istraživačke institute, visokoškolske ustanove, centre za obuku, poligone za testiranja raketa, baze itd.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da će se Rusija, uzimajući u obzir savremene vojno-političke rizike, i dalje baviti modernizacijom strateških nuklearnih snaga i sistematski će jačati sve njihove komponente.
Kako je istakao, što se tiče određenog broja strateškog naoružanja Rusija je daleko ispred drugih vodećih vojnih svetskih sila i prvi put u istoriji nije u ulozi onoga koji sustiže, nego je decenijama ispred stranih pandana, a nekima prosto nema ravnih u svetu.
