Donedavno su retki pisali i pričali o uvođenju pojedinačnog i progresivnog poreza na ugljen-dioksid (CO2). Već nekoliko dana govori se o ništa manje kontroverznom pojmu “depopulacije”.
Mnogi su slične izjave smatrali teorijom zavere, a osobe koje su se usudile da pišu o tome proglašavali su ludima. Danas ove dve “teorije zavere” postaju stvarnost.
Svi se sećamo francuskog ekonomiste Tomasa Piketija, koji je za nekoliko dana postao zvezda naših medijskih prostora. Čak su ga i ugostili u Hrvatskoj. Ekonomisti i kvazi-ekonomisti su se otimali za reč. Svi su želeli da učestvuju u komentarima Piketijeve knjige “Kapital u 21. veku”.
[adsenseyu1]
Prošle nedelje, francuski L’Obs objavio je deset predloga Tomasa Piketija za rešavanje jednakosti u svetu.
Jedan od predloga glasi: “Uvođenje pojedinačnog i progresivnog poreza na ugljen-dioksid (CO2) kroz “karbonsku kartu” za merenje potrošnje svake osobe”.
Dakle, teorija zavere postaje stvarnost. Svi ćemo finansirati vetrenjače, katalizatore, solarne panele i ostale inovacije čije patente drže bogate zemlje, a koje nam već duže vreme objašnjavaju kako je CO2 odgovoran za svu nesreću sveta.
Druga mera za uštedu novca tiče se osoba u godinama, čije lečenje postaje preskupo. Holandska stranka Zeleni i francuski filozofi predlažu radikalnu, ali efikasnu meru koja može da spasi državne finansije, kao i da eventualno reši problem budućih penzija.
Izveštaji koji retko ugledaju svetlo dana, govore o tome kako se starijim osobama, koje nisu osigurane, vrlo retko nudi adekvatan tretman za lečenje raka. Stari bolesnici postaju preskupi, osim u slučaju kada imaju dopunsko osiguranje koje se ne temelji na solidarnosti.
Poruka je jasna. U skoroj budućnosti siromašni će umirati pre penzije, a bogati će život skupo plaćati.
(logicno.com)
