Prema podacima Ministarstva rada, više od 90 odsto stanovništva Srbije od 65 i više godina prima penziju. – Procenjuje se da ima oko 150.000 osoba koje nemaju nikakva primanja
Ponovno pokretanje pitanja uvođenja garantovanih penzija, odnosno socijalne pomoći za najugroženije penzionere, kako bi im se pomoglo, potvrda je da nadležni misle na siromašne.
Ali, predstavljanje ove priče u javnosti kod pojedinih medija, da će se čudo dogoditi preko noći i da će oni koji nemaju dana staža, niti ikakva druga primanja tu pomoć početi da dobijaju sutra, neozbiljna je.
Ako ništa drugo ono bar zbog istih tih kojima je ovaj dinar najpotrebniji, a kojima ne treba ulivati lažnu nadu. Jer, stvari uopšte nisu tako jednostavne i crno-bele.
U odgovoru na pitanje „Politike” koliko je izvesno uvođenje garantovanih penzija o kojima se poslednjih dana naveliko priča, u Ministarstvu rada, koje je nadležno za tu oblast, kažu da je eventualno uvođenje nekog oblika socijalne (garantovane) penzije složeno pitanje i zavisi od više faktora.
Takva mera bi svakako unapredila socijalni položaj osoba bez prihoda, a zahtevala bi dodatna sredstva iz budžeta. Ukoliko bi se odabrala opcija da socijalnu prinadležnost primaju građani bez penzije, a slabijeg materijalnog statusa, bilo bi potrebno rešiti kako da ovo davanje dobiju oni kojima je novac stvarno potreban, to jest osobe koje nemaju dovoljno prihoda po drugom osnovu.
Tu je, naglašavaju u resornom ministarstvu i pitanje visine eventualne socijalne penzije i njenog odnosa prema najnižem iznosu prinadležnosti po osnovu osiguranja.
Pored toga, postoji i rizik izbegavanja plaćanja doprinosa za osobe sa nižim prihodima ili kraćim stažom osiguranja, zato što bi nezavisno od plaćanja doprinosa ostvarili pravo na neku penziju u starosti. Iz navedenog proizlazi da bi takozvanu socijalnu prinadležnost i njeno eventualno uvođenje trebalo posmatrati kroz sistem socijalne zaštite.
Ministarstvo će stoga, kako navode, nastaviti da prati i analizira stanje u ovoj oblasti. Bolji uvid će se dobiti kada bude zaživela socijalna karta, tako da će se u budućnosti produžiti diskusija o tome da li je opravdano i potrebno uvesti socijalnu penziju i u kom obliku.
U sistemu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja u našoj zemlji, najniži standard korisnika prinadležnosti štiti se najnižim iznosom penzije.
Najmanje primaju penzioneri čije bi prinadležnosti na osnovu uplaćenog doprinosa i navršenog staža bile veoma niske. Pored toga, standard građana sa nižim penzijama dodatno se štiti isplatom novčanog iznosa kao uvećanja uz ta primanja, kao i isplatom jednokratne pomoći svim korisnicima penzija.
Oni koji nisu ostvarili pravo na penziju, a nisu u mogućnosti da obezbede zadovoljavajući životni standard, mogu da ostvare pravo u sistemu socijalne zaštite, pod istim uslovima kao i ostali građani. Prema podacima kojima raspolažemo, više od 90 odsto stanovništva Srbije od 65 i više godina, prima penziju.
Jedan deo građana koji pripada ovoj starosnoj kategoriji nije bio radno aktivan u ranijem periodu života zbog čega ne ostvaruje prinadležnosti.
– Procenjujemo da je reč o manje od 150.000 osoba. Primetan je trend smanjenja broja i učešća starijih koji ne primaju penziju, što je pre svega rezultat rasta učešća žena na tržištu rada, čime se kvalifikuju za ostvarivanje prava na sopstvenu prinadležnost – naglašavaju u Ministarstvu rada.
Ne bi trebalo zaboraviti ni činjenicu da je jedan deo starijih građana još radno aktivan, kao ni to da ima i onih koji primaju ceo iznos penzije iz inostranstva, najčešće iz država nastalih raspadom SFRJ, što smanjuje ukupan broj starijih osoba koje ne dobijaju penziju, a da su bez prihoda po drugom osnovu.
(politika.rs)
