Hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova priprema brošuru koja će da sadrži uputstva i praktične savete za domaćinstva kako da prežive tri dana, odnosno prva 72 sata u slučaju rata ili krize.
Poslednjih dana slične brošure sa naslovom „Ako dođe do krize ili rata” počeli su da dobijaju milioni Šveđana sa savetima kako da se pripreme za rusku agresiju, odnosno pogoršanje bezbednosne situacije ili čak nuklearnu katastrofu.
Finska je takođe objavila svoje sveže savete na internetu o pripremama za incidente i krize, a Norvežani su nedavno dobili i letak u kojem ih pozivaju da budu spremni da se sami snalaze do nedelju dana u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, rata i drugih pretnji, piše Blic.
PASULJ U KONZERVI, ENERGETSKE PLOČICE, TABLETE JODA…
U delu o vojnom sukobu, finska digitalna brošura detaljno objašnjava kako bi vlada i predsednik reagovali u slučaju oružanog napada, naglašavajući da su finske vlasti dobro pripremljene za samoodbranu.
Za razliku od Švedske i Norveške, vlada u Helsinkiju odlučila je da ne štampa kopiju za svaki dom jer bi to koštalo milione, a digitalna verzija bi se mogla lakše ažurirati.
U Norveškoj je štampano 2,2 miliona brošura. Lista stvari koje treba držati kod kuće preporučuje dugotrajne prehrambene artikle kao što su konzervirani pasulj, energetske pločice i testenine, kao i lekove uključujući tablete joda u slučaju nuklearne nesreće.
U skorije vreme, Finska i Švedska su još uvek bile neutralne države, iako njihova infrastruktura i ukupni odbrambeni sistemi datiraju još iz Hladnog rata.
Zbog duge granice sa Rusijom i iskustva rata sa Sovjetskim Savezom u Drugom svetskom ratu, Finska je uvek održavala visok nivo odbrane. Švedska je smanjila svoju infrastrukturu i tek poslednjih godina ponovo je počela da se priprema.
– Finska nikada nije zaboravila da je rat moguć, dok su u Švedskoj ljudi morali malo da se uzdrmaju da bi shvatili da bi se to zaista moglo dogoditi – ističe Ilmari Kaihko, vanredni profesor ratnih studija na Švedskom univerzitetu odbrane.
Vodiči sadrže uputstva šta da rade u slučaju nekoliko scenarija i traže od građana da se sami snađu u slučaju krize, bar u početku. Finci pitaju kako bi danima izdržali bez struje sa zimskim temperaturama od minus 20 stepeni Celzijusa.
NJihova kontrolna lista takođe uključuje tablete joda, kao i hranu koja se lako kuva, hranu za kućne ljubimce i baterije za rezervno napajanje.
Švedska kontrolna lista preporučuje krompir, kupus, šargarepu i jaja uz konzerve bolonjez sosa i pripremljenu supu od borovnica i šipka i konzumiranje do tri litre vode dnevno, kao i zalihe tečnosti, lekova itd.
Jedna od najvažnijih preporuka je da zadržite dovoljno hrane i vode za piće 72 sata, ali Kaihko se pita da li je ovo praktično za sve: „Gde sve to da uskladištite ako u malom stanu živite velika porodica?“
MINISTAR ODBRANE: NEMAČKA MORA DA SE PRIPREMI
Da građani Evropske unije treba da obave hitne zalihe u slučaju izbijanja rata ili neke druge veće opasnosti, jedna je od preporuka u nedavno objavljenom Izveštaju o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope koji je napisao bivši finski predsednik Sauli Niiniste, specijalnog savetnika predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, što je objavio i portal Direktno.
Nedavno je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus otvoreno rekao nemačkoj javnosti „moramo da se naviknemo na pomisao da bi u Evropi mogla da postoji opasnost od rata. A to znači da moramo da postanemo sposobni za rat, moramo da budemo defanzivni i da se pripremimo Bundesvera i društva za ovo“.
Priprema građana u državama članicama Evropske unije za izbijanje rata, velike krize ili čak nuklearne katastrofe (napad) dolazi nakon još jedne u nizu pretnji ruskog predsednika Vladimira Putina da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje. , koje se po svemu sudeći sve ozbiljnije shvataju na Zapadu.
Tim pre što je Rusija značajno prebacila svoju privredu na ratnu proizvodnju, priprema brojna nuklearna skloništa za sopstveno stanovništvo, a Ukrajina je dobila dozvolu SAD i Velike Britanije da napadne rusku teritoriju zapadnim oružjem, tj. naoružanja članica NATO-a.
U HRVATSKOJ POTVRDILI INFORMACIJU
– Uprava civilne zaštite, u skladu sa smernicama Evropske unije i najboljom praksom država članica, kontinuirano radi na jačanju otpora građana i sistema na različite vrste kriznih situacija.
Mere i aktivnosti pripreme i reagovanja imaju za cilj zaštitu života, zdravlja i imovine u svim mogućim vanrednim situacijama, bez obzira na njihovu prirodu ili vrstu rizika.
U okviru ovih aktivnosti, a s obzirom na preporuke iz Izveštaja o civilnoj i vojnoj spremnosti i pripravnosti EU, koje se odnose na unapređenje svesti javnosti o rizicima i individualne krizne spremnosti (72-časovna samoodrživost domaćinstva nivo), trenutno je u izradi brošura koja će za 72 sata sadržati praktične savete za samoodrživost domaćinstava“, objašnjavaju u MUP Hrvatske.
Uprava civilne zaštite redovno sprovodi aktivnosti informisanja i edukacije građana, posebno dece i omladine, kroz različite kampanje i programe u cilju pružanja ključnih informacija o značaju smanjenja rizika od katastrofa, o pretnjama i njihovim posledicama, na istovremeno dajući uputstva kako postupiti ako se neki vanredni događaj ipak dogodi.
Na zvaničnom sajtu nalaze se brojne smernice i uputstva za građane o postupanju u opasnostima, nesrećama i katastrofama, a između ostalog, građanima su dostupna uputstva kako da sastave ‘komplet za preživljavanje’ ili ‘porodični plan’, koji može biti od koristi u kriznim situacijama.
Uprava civilne zaštite, zajedno sa svim operativnim snagama, razvila je procedure za sve faze upravljanja rizicima od katastrofa, od prevencije, pripravnosti do reagovanja na katastrofe.
– Iako se Hrvatska nalazi u stabilnom bezbednosnom okruženju, odgovorno pristupamo svim oblicima priprema, bez obzira na vrstu rizika, kako bismo dodatno ojačali otpornost našeg društva, objašnjavaju iz Uprave civilne zaštite MUP-a.
PRVIH 48 SATI MORA DA SE IZDRŽI BEZ NATO
Kako nezvanično saznajemo, Ministarstvo obrane i obavještajne službe smatraju da akcenat treba staviti na opasnost od rata, a ne krize, a građanima poput Švedske dodatno ističu da u slučaju rata „hrvatski otpor nikada neće kraj“ i da različitim tvrdnjama ne treba verovati.
Rusija priprema sopstveno stanovništvo na opasnost od nuklearnog rata. U Litvaniji su, na primer, građani dobijali uputstva kako da prežive u divljini, kako da prepoznaju ruske tenkove ili mine i ruske špijune i kome da ih prijave.
Uputstva građanima o samostalnom opstanku 48 sati zasnovana su na doktrini NATO da svaka članica treba samostalno da izdrži prvi talas spoljne agresije 48 sati, nakon čega bi pomoć od saveznika stigla najkasnije.
(Blic.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
