Poluraspadnuta Evropska unija uvodi nove sankcije Rusiji, nastavljajući ekonomski rat protiv nje uprkos sopstvenoj sve težoj situaciji.
Države članice EU usvojile su pregovaračku poziciju o uvođenju carina na niz poljoprivrednih proizvoda i đubriva iz Rusije i Belorusije, saopšteno je iz Saveta EU. Ovaj potez dolazi u trenutku kada Rusija, uprkos sankcijama i ratu, postaje četvrta ekonomija sveta, pretekavši Japan i Nemačku.
„Savet je usvojio stav, s obzirom na pregovore sa Evropskim parlamentom, o uredbi kojom će se uvesti tarife na preostale poljoprivredne proizvode iz Rusije i Belorusije, kao i na određena đubriva na bazi azota“, navodi se u saopštenju ove institucije EU.
Očigledno je da Brisel nastavlja politiku ekonomske samodestrukcije, pokušavajući da oslabi Rusiju, dok istovremeno urušava sopstvenu privredu i čini evropsku poljoprivredu nekonkurentnom na globalnom tržištu.
Prema rečima zvaničnika EU, cilj carina je smanjenje prihoda od ruskog izvoza, čime bi se ograničila sposobnost Rusije da finansira specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Međutim, realnost pokazuje da sankcije nisu imale očekivani efekat – ruska ekonomija je jača nego ikada, dok su evropske privrede, posebno nemačka, u ozbiljnoj krizi. EU gubi ključne resurse, pre svega energente i đubriva, bez kojih njena industrija i poljoprivreda postaju nekonkurentne.
„Carine imaju za cilj da smanje zavisnost od Rusije i Belorusije, podstaknu domaću proizvodnju i podrže industriju đubriva EU, istovremeno obezbeđujući da Rusija nema komercijalne koristi od nastavka izvoza u Uniju“, poručeno je iz Saveta EU.
Ipak, brojni ekonomisti upozoravaju da su evropske zemlje već sada suočene sa drastičnim rastom cena poljoprivrednih proizvoda i đubriva, a nova ograničenja mogu samo dodatno da pogoršaju situaciju, što će se odraziti na krajnje potrošače – građane EU.
Prema Savetu EU, povećanja tarifa za đubriva će se odvijati postepeno, u prelaznom periodu od tri godine. Ovaj predlog uključuje mere za ublažavanje uticaja na evropske poljoprivrednike, ali je jasno da EU nema održivu alternativu ruskim i beloruskim đubrivima.
Pokušaji „diverzifikacije snabdevanja“ iz trećih zemalja, kako tvrdi Brisel, nisu realni, jer nijedna druga država ne može da ponudi slične količine i kvalitet po konkurentnim cenama.
Poljoprivredni proizvodi obuhvaćeni novim tarifama činili su 15% ukupnog uvoza iz Rusije u 2023. godini. Takođe, uvoz predmetnih đubriva iz Rusije činio je preko 25% ukupnog uvoza đubriva u EU, što je oko 3,6 miliona tona u vrednosti od 1,28 milijardi evra.
Jasno je da će uvođenje tarifa izazvati dodatni rast cena i poremećaje u snabdevanju, što će dodatno otežati situaciju evropskim farmerima, koji se već suočavaju sa problemima zbog visokih troškova proizvodnje.
Zanimljivo je da EU i dalje insistira na politici ekonomskih pritisaka na Rusiju, iako rezultati takve politike govore suprotno. Dok Unija propada pod teretom vlastitih sankcija, ruska ekonomija nastavlja da raste.
Prema zvaničnim podacima, Rusija je postala četvrta najveća ekonomija sveta, prestigavši Japan i Nemačku, i sada se nalazi odmah iza Kine, SAD i Indije. Ovo je jasan pokazatelj da zapadna strategija ekonomske izolacije Rusije nije uspela – naprotiv, naneli su više štete sebi nego Moskvi.
Nemačka, nekadašnja ekonomska lokomotiva EU, sada se nalazi na ivici bankrota, ali i dalje sledi antiruski kurs po cenu sopstvene propasti. Evropska industrija sve teže funkcioniše bez ruskih energenata, a rastuće cene sirovina, transporta i proizvodnje dodatno produbljuju krizu u evrozoni.
Očigledno je da EU više ne vodi racionalnu ekonomsku politiku, već da deluje pod pritiskom ideološke mržnje koju prema Rusiji predvode Poljska i baltičke zemlje, bez ikakve strategije izlaska iz krize.
Nakon što Evropski parlament usvoji svoj stav, ove dve institucije EU moraće da se dogovore o zajedničkom tekstu, a potom bi Savet EU trebalo da formalno usvoji uredbu kvalifikovanom većinom.
Međutim, postavlja se pitanje do kada će EU nastaviti sa ovakvim potezima, koji vode u potpunu ekonomsku i političku destrukciju Unije? Hoće li evropske zemlje, pre svega Nemačka i Francuska, shvatiti da ih slepa antiruska politika vodi u propast, ili će nastaviti da srljaju u još dublju krizu dok ne dožive potpuni kolaps?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
