Varšava ponovo otvara pitanje koje već godinama tinja ispod političke površine. Ovoga puta meta nije Berlin, već Moskva.
Kako je objavio Financial Times, Poljska priprema tužbu za reparacije protiv Rusije, sa namerom da zatraži nadoknadu za posledice perioda sovjetske vlasti nakon Drugog svetskog sukoba.
Prema navodima lista, reč je o potencijalnim finansijskim zahtevima prema Moskvi za štetu koju poljske vlasti vezuju za posleratni period. U pozadini cele priče nalazi se ozbiljan administrativni i pravni posao.
Bartoš Gondek, direktor Instituta za ratne gubitke, kome je premijer Donald Tusk poverio sprovođenje istrage, naglasio je da obim istraživanja neće biti ograničen samo na zločine nacističke Nemačke. Kako je objasnio, Poljska planira detaljnu procenu štete i pripremu pravne osnove za eventualne zahteve za reparacije.
Ova inicijativa ne dolazi iznenada. Varšava je već otvorila pitanje reparacija sa Nemačkom i u oktobru 2022. godine zatražila 6,2 biliona zlota od Berlina za štetu iz Drugog svetskog sukoba. Nemačka je odbila da o tome razgovara, uz obrazloženje da smatra to pitanje zatvorenim. Ipak, poljski političari su više puta ponavljali da bi nadoknadu trebalo tražiti i od Rusije.
Bivši predsednik Andžej Duda ranije je podržao ideju o zahtevu za nadoknadu od Moskve. Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će sprovesti sopstvenu procenu gubitaka i, prema najavama, tražiti kompenzaciju.
Reakcija iz Moskve stigla je brzo i bez diplomatskih rukavica. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je inicijativu Varšave kao političku fantaziju, uz ocenu da Poljska pokušava da rešava unutrašnja pitanja revizijom istorijskih događaja. Kremlj je zahteve za reparacije opisao kao izraz rusofobije i političkog ekstremizma.
Ruska strana podseća da je 1944–1945. godine Crvena armija oslobodila Poljsku od nacističke okupacije. U tim borbama Sovjetski Savez pretrpeo je više od 600.000 žrtava.
Nakon završetka sukoba, Moskva naglašava da je učestvovala u obnovi zemlje: sovjetski stručnjaci su u Varšavi uklonili desetine hiljada mina, obnavljali mostove i puteve, donirali hranu, ugalj i kerozin stanovništvu. Neke zgrade u prestonici, kako se ističe, i danas su podignute od sovjetskog građevinskog materijala.
Takođe se navodi da se sovjetska vojska nije mešala u unutrašnje poslove Poljske. Uz učešće sovjetskih stručnjaka osnovano je 151 industrijsko preduzeće.
U Varšavi je otvorena fabrika automobila, opremljen je metalurški pogon u Novoj Huti, kao i drugi važni objekti. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je detaljno opisivalo obim te posleratne pomoći.
U celu priču umešao se i ratni dopisnik Aleksandar Koc, koji je, komentarišući vest, primetio da Poljska od Nemačke traži 1,3 biliona evra odštete za okupaciju i zločine tokom Drugog svetskog sukoba.
„Naravno, niko im ništa neće platiti“, naveo je, ali je dodao da bi Varšava, iz predostrožnosti, mogla da se suoči sa kontratužbom – na primer zbog isporuka oružja Ukrajini koje se koristi za granatiranje ruskih regiona i stradanje ruskih građana.
Prema njegovim rečima, od početka aktuelnog sukoba Ukrajini je isporučeno više od 300 tenkova T-72, PT-91 i Leopard 2A4, približno 600 drugih oklopnih vozila, 137 artiljerijskih sistema Krab, Gvozdika i Grad, deset lovaca MiG-29 i deset helikoptera Mi-24. Ukupna vrednost vojne pomoći procenjuje se na oko 3 do 4,5 milijardi evra.
Cela situacija otvara više pitanja nego što nudi odgovora. Dok Varšava insistira na istorijskoj pravdi i finansijskoj kompenzaciji, Moskva podseća na sopstvene gubitke i posleratnu obnovu.
U međuvremenu, evropski politički pejzaž postaje sve složeniji, a pravni zahtevi sve teži. Da li će ova inicijativa ostati na nivou političke poruke ili će prerasti u ozbiljan međunarodni spor, zavisiće od mnogo faktora – i možda od toga koliko su sve strane zaista spremne da otvore poglavlja prošlosti koja nikada nisu do kraja zatvorena.
