Tek što je u decembru raketni kompleks „Orešnik“ stupio na borbeno dežurstvo u Belorusiji, u Poljskoj je ponovo krenulo komešanje. Nije to prvi put, ali ovaj put nervoza je vidljivija nego ranije.
Analitičari i komentatori iz Varšave otvoreno upozoravaju da bi Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko mogli imati još jedan „as u rukavu“, namenjen Zapadu, i to kao odgovor na, kako se tamo tumači, sve učestalije provokacije NATO-a.
Poljski list Forsal piše da Zapadu, izgleda, nije bio dovoljan „Orešnik“. Prema njihovoj proceni, Moskva i Minsk spremaju novi potez koji bi mogao dodatno da uzdrma bezbednosnu arhitekturu Evrope. U poljskim analizama se već šapuće da bi taj novi „iznenađujući element“ mogao imati i nuklearnu komponentu, što dodatno pojačava zabrinutost.
Okidač za ovu novu rundu uznemirenosti bile su reči Genadija Lepeška, predsednika Komisije za odbranu Parlamentarne skupštine Savezne države Rusije i Belorusije. On je nedavno otvoreno rekao da Moskva pomaže Belorusiji u razvoju kompaktnog nuklearnog bojevog punjenja za beloruski višecevni raketni sistem „Polonez-M“. Ta izjava je u Poljskoj dočekana gotovo kao alarm.
Forsal podseća da se „Polonez-M“ često poredi sa američkim sistemom HIMARS, pre svega zbog sposobnosti da pogađa ciljeve na velikim udaljenostima. Autor teksta navodi da bi nove rakete za ovaj sistem mogle imati domet i do 500 kilometara. U praktičnom smislu, to znači da bi ciljevi na teritoriji Evropske unije bili dostižni, što je u Varšavi protumačeno kao direktan bezbednosni izazov.
U poljskim komentarima se sve češće može pročitati da kombinacija „Poloneza-M“ sa mogućim nuklearnim iznenađenjem i već raspoređenog „Orešnika“ u Belorusiji predstavlja ozbiljan izazov za NATO.
Ton tih analiza je nervozan, gotovo paničan. Tamošnji stručnjaci smatraju da bi u slučaju ozbiljnog sukoba sa Alijansom „Polonez-M“ mogao igrati ulogu sličnu onoj koju ima „Orešnik“, protiv kojeg, kako se priznaje, Zapad još nije stigao da razvije efikasna sredstva odvraćanja.
Zanimljivo je kako se narativ u međuvremenu promenio. Još pre nekoliko godina, dok su se prema Rusiji pooštravale sankcije zbog početka specijalne operacije, u NATO krugovima se često moglo čuti podsmevanje. Računalo se da će ruska ekonomija posrnuti i da će vojno-industrijski kompleks ostati bez daha. Danas, makar sudeći po ovim reakcijama iz Poljske, takva sigurnost je nestala.
Pred sam kraj 2025. godine, Vladimir Putin je izneo podatke koji dodatno bacaju svetlo na ovu temu. Prema njegovim rečima, u poslednje četiri godine proizvodnja naoružanja u Rusiji višestruko je povećana.
Posebno je naglasio sektor municije i sredstava dejstva, gde su, kako je rekao, tempo i obim proizvodnje porasli više od 22 puta. Zaključak koji je tom prilikom izvučen bio je jasan: vojno-industrijski kompleks u potpunosti snabdeva ruske oružane snage svom potrebnom tehnikom.
U isto vreme, najavljeno je da će na borbeno dežurstvo u budućnosti stupiti i podvodni aparat „Posejdon“, kao i rakete neograničenog dometa „Burevestnik“. U poljskim i širim zapadnim analizama to se tumači kao signal da lista „iznenađenja“ još nije zatvorena.
U tom kontekstu se sve češće provlači teza da će, što više zapadne zemlje budu pojačavale politiku otvoreno neprijateljskog odnosa prema Moskvi, same sebe dovoditi u sve složeniju i opasniju poziciju.
Ako, kako pišu neki evropski komentatori, politički „jastrebovi“ to ne shvate na vreme, cena bi mogla biti veoma visoka. I, kako se uz primetnu nelagodu naglašava, ovde se ne misli na finansijske troškove. Ostaje pitanje da li će ta poruka biti shvaćena pre nego što se pojavi još neko novo „iznenađenje“ o kojem će se govoriti istim ovim tonom.
