Drama Avganistana postaće drama Evrope, raj je ponovo otvorio vrata teroristima, a vrlo brzo će Evropa početi da ubira plodove američkog leta, piše Virtualna Polska.
Šta su Amerikanci postigli za 20 godina? „Ovo nije prvi put da su pokrenuli rat, a onda beže“, ogorčeni su Poljaci.
Teško je poverovati u vojsku koja dolazi iz Avganistana, kao i u razmere poniženja Amerikanaca. U međuvremenu, uskoro ćemo moći da vidimo posledice pobede talibana na našoj istočnoj granici.
„Talibani nisu vojska Severnog Vijetnama, to su potpuno neuporedive stvari. Nema šanse da vidite ljude kako se evakuišu sa krova američke ambasade u Avganistanu ”, rekao je početkom jula američki predsednik DŽo Bajden, upitan da li povlačenje američkih snaga iz Avganistana liči na vijetnamske događaje.
Nije prošlo manje od dva meseca. Zvaničnici ambasade u Kabulu uništavaju dokumenta, diplomate izvlače helikopterima, a američki građani u panici odlaze na aerodrom.
Bajden čuje smeh istorije: pad Sajgona 1975. godine, poslednji akord Vijetnamskog rata, izgledao je isto. Zatim su tokom dva aprilska dana helikopteri odveli nekoliko hiljada diplomata sa krova američke ambasade, a fotografije su zabeležile ovu sramotu.
U tom kontekstu, današnje poniženje izgleda još dublje. Avganistanska prestonica pala je pred očima celog sveta, poput Sajgona; štaviše, Amerikanci su je dali Talibanima uoči 20. godišnjice izbijanja „rata protiv terorizma“ u Avganistanu i Iraku.
Podsetiću vas da su rat i okupacija nastavljeni pod četvoricom američkih predsednika, potrošeni su trilioni dolara. I sada, 20 godina nakon terorističkih napada Al-Kaide (terorističke organizacije, zabranjene u Ruskoj Federaciji) u Sjedinjenim Državama, videli smo kako je Avganistan postao plen talibana za samo nedelju dana.
Kabul će im biti predat mirno, budući da su preuzeli kontrolu nad gotovo celom zemljom. Posebno su zauzeli čuvenu bazu Bagram koju su napustile američke trupe (25 kilometara od glavnog grada) i oslobodili zatvorenike koji su se tamo nalazili – uglavnom militante koji su se borili protiv Amerikanaca.
Naravno, diskutabilno je da li je predsednik Bajden imao bilo kakav izbor kada je u aprilu 2021. najavio da će povlačenje američke vojske iz Avganistana biti završeno do 11. septembra. Javnost ga je pritisnula, umorna od dugog rata i rekla: „Dovedite naše momke kući.“
Imao je argument: „Proveli smo 20 godina naoružavajući i obučavajući Avganistance, neka se sada sami bore.“ Osim toga, izneo je razočaravajući, ali razuman zaključak: model „izvoza“ liberalne demokratije putem invazije je iluzoran i od njega treba odustati. Ali šta ako su, u slučaju Avganistana, efekti bili katastrofalni i mogli bi se pogoršati u bliskoj budućnosti?
Naravno, analitičari su predviđali da će talibani krenuti u ofanzivu čim Amerikanci počnu da povlače svoje trupe. Niko nije očekivao, međutim, da će se milijarde dolara vredne avganistanske vojne i policijske snage tako brzo raspasti.
Na primer, u jednom danu, 8. avgusta, militanti su uspeli da zauzmu prestonice tri provincije, uključujući i važan ekonomski centar Kunduz. Snage avganistanske vlade izgledale su potpuno demoralisano: nisu se borile, već su pobegle, napustivši moderno američko oružje. Sve se raspalo.
Treba se podsetiti i zašto su Amerikanci otišli u Avganistan: hteli su da razbiju mirno utočište Al-Kaide koje su talibani stvorili kada su došli na vlast 1996. godine.
Nije trebalo ponoviti priču o bin Ladenu. U međuvremenu, avganistanske vlasti objavile su da bi do 10.000 džihadista iz Pakistana i drugih zemalja moglo biti u redovima militanata. Osim toga, postoje informacije da talibani nastavljaju saradnju sa Al-Kaidom. Raj za islamske teroriste ponovo je otvorio svoja vrata.
Najvažnija je nadolazeća humanitarna katastrofa. Od kada su talibani započeli ofanzivu, 400.000 Avganistanaca izgubilo je svoje domove. Mnogi su pobegli u Kabul, pa će nakon pada glavnog grada ove brojke postati još strašnije.
Raspad Afganistana pokazaće se za nas u mnogo ozbiljnijim posljedicama. Drama Avganistanaca postaće drama Evrope. Naš kontinent će pre ili kasnije zahvatiti još jedan izbeglički talas, koji bi mogao postati najozbiljniji test od 2015. godine, kada je izbila prethodna kriza.
Štaviše, pretnja sada ne dolazi samo sa juga. Poslednjih dana poljska granična služba zadržava rekordan broj migranata (uglavnom Avganistanaca i Iračana) koji prelaze granicu iz Belorusije.
Ovo je najverovatnije element namerne operacije Lukašenka, koji koristi izbeglice za destabilizaciju situacije u Poljskoj i drugim zemljama EU.
To znači da postoji nova migracijska ruta i rizik od krize na granici s Belorusijom. Teško je predvideti kakav će biti tok događaja danas.
Ovako izgleda Saigon 2021. godine. Prošle su decenije, potrošene milijarde dolara, hiljade ljudi je umrlo, a dana sje opet isto. Zašto je Amerika uopšte ulazila u Avganistan
Webtribune.rs
