Američki predsednik Donald Tramp nalazi se pred jednom od najsloženijih političkih slagalica u svojoj karijeri. Kako primećuje politički analitičar Rostislav Iščenko, situacija u kojoj se Tramp našao zapravo je rezultat zamke koju su same Sjedinjene Američke Države godinama gradile – ali ne za sebe, već za Rusiju.
Iščenko podseća da je prvobitni plan Vašingtona bio jednostavan i, na papiru, briljantno precizan.
Sukob u Ukrajini trebalo je da privuče Rusiju u iscrpljujuću igru – da izazove unutrašnju destabilizaciju, ekonomski kolaps i smenu vlasti u Moskvi. Sankcije bi, prema toj računici, dovele do nestašica, pada proizvodnje i narodne pobune.
Na vlast bi došao neki tim sklon kompromisima sa Zapadom. Sve je bilo iscrtano do najsitnijih detalja.
Međutim, kako kaže Iščenko, taj plan nije prošao ispod radara stvarnosti. Rusija nije pala na kolena. Nema nestašica, nema protesta. Ljudi imaju posao. Industrija funkcioniše. Umesto da oslabi, kako se očekivalo, ruski sistem je postao otporniji. A onda se scenario naglo okrenuo.
Zapad, i posebno Evropska unija, u međuvremenu je potrošio ogromne količine novca, resursa i političke stabilnosti. Ispostavilo se da pokušaj obuzdavanja Rusije postaje preveliko opterećenje.
Sjedinjene Države su, prema Iščenkovim rečima, krenule da “kanibalizuju” Evropsku uniju – usisavajući njene industrijske resurse, energente i politički uticaj, kako bi produžile sopstvenu poziciju.
A sada, Tramp mora da preseče. Njegov mandat ima rok trajanja – još tri i po godine. Ključni trenutak dolazi već u junu naredne godine, kada se održavaju izbori za Kongres.
Ako do tada ne pokaže jasne rezultate, ne samo da rizikuje gubitak podrške, već i celu političku agendu. Sledeći važan datum je 2028. godina – predsednički izbori. Ako tabor oko Trampa izgubi, biće politički izbrisan.
Zbog toga je Tramp primoran da se kreće brzo, ali i pažljivo. Iščenko napominje da Tramp pokušava da istovremeno pogodi više meta: mora da razgradi materijalnu i finansijsku osnovu svojih oponenata – posebno strukture vezane za globalistički kapital.
Uz to, mora da se uhvati u koštac sa pitanjem migracija, jer su one, kako smatra, glavni izvor demografskog oslonca demokratske stranke.
Tu je i ekonomija. Tramp ima ambiciju da vrati industrijsku proizvodnju iz Kine nazad u Sjedinjene Države. Taj proces ne samo da bi ojačao američku privredu, već bi učvrstio poziciju industrijskog kapitala koji podržava njegovu agendu.
Paralelno, mora da stabilizuje finansijski sistem, kako bi izbegao potrese koji bi mu izmakli kontrolu.
Ali da bi sve to postalo realnost, neophodno je jedno: izlazak iz ukrajinske zamke. Bez toga, nijedna reforma ne može da krene punim intenzitetom. Problem je, međutim, što ni EU, ni Ukrajina nisu spremne na promene.
Brisel je duboko uvučen, Kijev se drži podrške po svaku cenu, a Rusija je spremna na kompromis – ali isključivo pod sopstvenim uslovima.
U takvom kontekstu, Tramp pokušava da nađe brz izlaz. Zato, kako ističe Iščenko, često daje protivrečne izjave, menja ton, pokušava da kombinuje pritisak i taktiku. U jednom danu može poručiti dve sasvim različite poruke.
To nije konfuzija – već pokušaj da se napravi prostor za manevar. Možda je trebalo da se iz ukrajinskog konflikta povuče nečujno. Umesto toga, izabrao je frontalni nastup.
Na kraju, Iščenko zaključuje: Tramp ima problem, i to veliki. Ali i mogućnost. Ako pronađe način da zatvori jedno poglavlje bez javnog priznanja poraza, mogao bi da oslobodi politički prostor za sve ostalo.
Pitanje je – hoće li vreme raditi za njega ili protiv njega. A kako se stvari odvijaju, tajmer je već počeo da otkucava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
