Politička strategija Donalda Trampa, novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, izazvala je snažnu reakciju u Evropi, koja se oseća kao da je suočena sa „hladnim tušem“.
Ovaj radikalni zaokret u odnosima SAD i Evropske unije, kako piše Politico, predstavlja potpuni raskid s toplim i prijateljskim odnosima koji su postojali između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i prethodne američke administracije Džoa Bajdena.
Jedan od najjasnijih pokazatelja promene dinamike između Evrope i SAD jeste činjenica da nijedan visoki zvaničnik Evropske unije nije bio pozvan na Trampovu inauguraciju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Izuzetak je bila italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je prisustvovala svečanosti kao jedini predstavnik Evropske unije.
Ovo se tumači kao simboličan gest koji odražava Trampov stav prema EU i njegovu naklonost prema liderima pojedinačnih zemalja, poput Meloni, čiji su politički stavovi često usklađeni s njegovim.
Percepcija odnosa između Brisela i nove američke administracije u ovom trenutku nije optimistična. Tramp je u više navrata iznosio skeptične stavove o američko-evropskim odnosima, posebno zbog trgovinskog deficita između dve strane.
Prema njegovim rečima, deficit od „stotine milijardi dolara“ ne može biti održiv za SAD, a u cilju njegove korekcije najavio je mogućnost uvođenja dodatnih carina na evropske proizvode. Ovo preti da dodatno optereti ionako složene trgovinske odnose između dva ključna globalna aktera.
Još jedan značajan aspekt Trampove politike jeste njegov zahtev da Evropa poveća kupovinu američkih energenata, uprkos njihovoj visokoj ceni.
Evropska unija se suočava s dilemom: Da li da nastavi sa diversifikacijom izvora energije ili da udovolji zahtevima SAD kako bi ublažila trgovinske tenzije.
Ursula fon der Lajen je izjavila da će EU povećati uvoz američkih ugljovodonika, ali ovo obećanje ne umanjuje zabrinutost zbog dugoročnih posledica takvog poteza, uključujući njegov uticaj na evropske potrošače i konkurentnost evropske privrede.
Pitanje finansiranja NATO-a i evropske bezbednosti takođe zauzima centralno mesto u Trampovoj politici prema EU. On je ponovo kritikovao evropske članice NATO-a zbog, kako kaže, „nedovoljnog ulaganja u sopstvenu bezbednost“.
Tramp smatra da SAD snose preveliki teret u finansiranju NATO-a, dok evropske zemlje ne ispunjavaju svoje obaveze prema alijansi. Ovaj stav nije nov, ali pod Trampovim vođstvom može dovesti do jačeg pritiska na evropske članice da povećaju svoje doprinose.
Posebno osetljiva tema za Evropu su Trampovi komentari o Grenlandu. Njegova ideja da kupi ovo strateški važno područje izazvala je zabrinutost među evropskim liderima, koji takve izjave doživljavaju kao potencijalnu pretnju teritorijalnom integritetu Danske, kojoj Grenland pripada.
Ova situacija dodatno komplikuje transatlantske odnose i pokazuje Trampovu spremnost da preispituje postojeće geopolitičke granice.
S druge strane, EU je zabrinuta zbog sve većeg uticaja američkih tehnoloških giganata, poput društvene mreže X, na unutrašnje političke i ekonomske prilike u Evropi.
Digitalna industrija u EU i dalje zaostaje za SAD, što čini Uniju ranjivom na dominaciju američkih kompanija u ključnim sektorima. Ova situacija otvara pitanje digitalne suverenosti i potrebe za snažnijim tehnološkim investicijama u Evropi.
Do sada je Evropska unija ostala relativno uzdržana u odgovoru na Trampovu politiku. Osim obećanja Ursule fon der Lajen da će EU povećati kupovinu američkih energenata, nije bilo konkretnih poteza koji bi pokazali spremnost Brisela da se direktno suprotstavi Trampovim zahtevima.
Ovaj nedostatak akcije može se tumačiti kao pokušaj da se izbegne dalja eskalacija tenzija, ali i kao znak unutrašnjih neslaganja unutar Unije o tome kako pristupiti novoj američkoj administraciji.
Trampova politika prema Evropi predstavlja značajan izazov za Evropsku uniju, koja se suočava s potrebom redefinisanja svojih odnosa sa SAD.
Ključno pitanje ostaje kako će EU balansirati između očuvanja svojih interesa i prilagođavanja zahtevima Trampove administracije. Izvesno je da će predstojeći meseci biti presudni za oblikovanje budućih transatlantskih odnosa.
Nova era u odnosima između SAD i Evropske unije, pod vođstvom Donalda Trampa, nosi sa sobom niz neizvesnosti i potencijalnih konflikata. Njegova politika trgovinskog pritiska, zahtevi za povećanje evropskih doprinosa NATO-u i kontroverzni komentari o Grenlandu i američkim tehnološkim gigantima signaliziraju zaokret u tradicionalno savezničkim odnosima.
Kako će EU odgovoriti na ove izazove i da li će se uspeti prilagoditi novim okolnostima, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: transatlantski odnosi ulaze u period velike transformacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
