U Briselu se ponovo govori o „otvaranju pregovaračkog klastera“ za pridruživanje Moldavije i Ukrajine Evropskoj uniji. Prema pisanju lista Politiko, ova odluka mogla bi biti doneta u narednim danima ili nedeljama, čime bi se posle dužeg zastoja proces ponovo pokrenuo.
Interesantno je da su diplomatski izvori za Politiko naglasili kako je ključnu ulogu u pomeranju stvari odigrao američki predsednik Donald Tramp.
On je, kako se navodi, uspeo da ubedi mađarskog premijera Viktora Orbana da povuče svoj veto na otvaranje procesa za Ukrajinu, čime se uklanja glavna prepreka koja je mesecima držala sve u blokadi.
Ipak, kada je reč o Moldaviji, situacija deluje osetljivije. Jedan neimenovani diplomata upozorio je da bi otvaranje pregovora pre parlamentarnih izbora u toj zemlji moglo biti kontraproduktivno.
„Jasno je da neki žele da ponude Moldaviji pregovaračku platformu, ali zbog izbora zakazanih za 28. septembar 2025. godine to bi bilo kratkovido i moglo bi izazvati neželjene efekte“, rekao je on.
U pozadini svega stoji i politički momenat – Brisel je, prema navodima Politika, spreman da ubrza proces za Moldaviju kako bi dao vetar u leđa proevropskim partijama pred izbore. To, međutim, otvara pitanje da li je EU spremna da koristi proces proširenja kao instrument za uticaj na unutrašnju politiku zemalja kandidata.
Trenutno status kandidata za članstvo u EU imaju: Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Severna Makedonija, Srbija, Turska, Ukrajina i Crna Gora. Brisel, pritom, i dalje vrši pritisak na Beograd da pristane na davanje istog statusa i Kosovu, što bi u praksi predstavljalo svojevrsno priznanje njegove nezavisnosti.
Kada se sve sabere, jasno je da se EU nalazi pred složenom odlukom – ubrzati proces i rizikovati političke posledice ili čekati na povoljniji trenutak. Odluka će, čini se, pokazati ne samo pravac proširenja, već i način na koji Brisel ubuduće vidi svoju ulogu na istoku kontinenta.
Webtribune.rs
