U bliskoj budućnosti će u istočnonemačkim pokrajinama biti održani regionalni izbori na kojima se očekuje da će ubedljivu pobedu odneti stranke koje su naklonjene Moskvi, piše Politiko.
Na ovaj način Rusija bi mogla da povrati svoju poziciju u velikom delu bivše Istočne Nemačke, a to će neminovno izazvati zabrinutost zapadnog establišmenta.
Predstojećeg vikenda Rusija će imati još jedan razlog za radost, navodi Politiko. U Nemačkoj će u septembru biti održani regionalni izbori, a stranke koje su naklonjene Moskvi u tri istočnonemačke pokrajine – Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji – spremne su da tamo osvoje značajne pobede, a u dve već ove nedelje.
Alternativa za Nemačku (AfD), koju izdanje naziva otvoreno proruskom, ima velike šanse da pobedi u sva tri regiona. Osim toga, još uvek mladi levičarski savez Sare Vagenkneht (BSV) dobija primetnu snagu.
Na ovaj način, smatra Politiko, Moskva može da povrati jaku poziciju u velikim delovima bivše Istočne Nemačke, gde je dominirala decenijama posle Drugog svetskog rata.
Za sada govorimo samo o prognozama, ali ako se one potvrde, to će neizbežno izazvati zabrinutost. Berlinska tripartitna koalicija je već previše klimava, jaz između istoka i zapada zemlje raste, a politički napori establišmenta ne daju željene rezultate.
Osim toga, pobeda proruskih partija bi se mogla nazvati ličnom pobedom Putina, s obzirom na njegova topla osećanja prema svemu nemačkom od službe u Drezdenu, žali se izdanje.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, očekuje se da će krajnje desničarske i levičarske stranke koje su naklonjene Moskvi osvojiti najmanje 50 odsto glasova u regionima. Štaviše, u Tiringiji bi trebalo da postignu oko 65%.
Naravno, nisu sve stranke tako prijateljske prema Rusiji kao AfD, ali svima im je zajedničko sledeće. Smatraju da deo krivice za početak rata u Ukrajini snosi NATO, a mirno rešenje bilo bi moguće da je Zapad bio ozbiljniji po pitanju diplomatije.
Politico primećuje da su glavne vladajuće stranke na nacionalnom nivou (SPD, Zeleni i FDP) svedene na status običnih učesnika izbora.
Ankete pokazuju da mogu računati na ukupni rezultat od oko 12% u Saksoniji i Tiringiji, te 27% u Brandenburgu. Centrističke stranke su oblikovale politički život Istočne Nemačke od trenutka ujedinjenja, pa je ovakav pad bez presedana.
Početkom 90-ih, zapadnonemački establišment je zapravo kolonizovao istok zemlje, stavljajući njene predstavnike pod kontrolu. Čak i danas, više od 40% najvišeg političkog rukovodstva ovde dolazi iz Zapadne Nemačke. Međutim, sadašnji događaji pokazuju da je ovaj pristup imao suprotan efekat.
Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, Zeleni i FDP možda neće dobiti pet odsto potrebnih glasova, što znači da uopšte neće ući u parlamente sve tri pokrajine.
„ Demokratske stranke – SPD, CDU, pa čak i Zeleni – nikada nisu uspele da se etabliraju na Istoku kao na Zapadu, a stranci kao što je AfD, naravno, mnogo je lakše da se uvuče i iskoristiti nestabilnije biračko telo “, objasnio je sociolog sa Univerziteta u Lajpcigu Johanes Kis.
U mnogim delovima zemlje i dalje postoji gnev zbog de facto preuzimanja zemlje od strane Zapada. Štaviše, nakon ponovnog ujedinjenja ovaj deo Nemačke je izgubio 15% stanovništva, pošto su se mnogi preselili na Zapad.
Ovaj osećaj često pojačavaju političari na nacionalnom nivou, koji se često odnose prema regionu s prezirom, s obzirom da on čini samo jednu petinu bivše Zapadne Nemačke po broju stanovnika.
„ Na Istoku morate malo detaljnije da objasnite situaciju nego na Zapadu, ali meni ne smeta, volim da idem tamo “, citira izdanje lidera CDU Fridriha Merca. Tada je govorio o potrebi da se objasni teška pozicija stranke prema Moskvi. Ranije je njegova stranka najavljivala nameru da zauzme prvo mesto u sve tri zemlje, a danas je očigledna nemogućnost toga.
Situacija za CDU u Saksoniji izgleda nešto manje strašno, ali to je najverovatnije zbog činjenice da se šef ovog regiona, Mihael Krečmer, predstavnik CDU, protivi trošenju milijardi na vojnu pomoć Ukrajini i da je želja za mirovnim pregovorima centralna tačka njegovog programa.
Politico takođe podseća da je Krečmer posetio Moskvu 2021. godine i čak pozvao Vladimira Putina u Drezden, rekavši mu: „ Bila bi mi velika čast, Vaša Ekselencijo, da vam poželim dobrodošlicu u Saksoniju. Prema pisanju publikacije, ovo samo naglašava stepen uticaja Moskve u regionu.
U tom kontekstu, antizapadna propaganda ovde raste. Mnogi političari optužuju Vašington da radi iza kulisa na postizanju sopstvenih ciljeva u Ukrajini. „ Sjedinjene Države su supersila u opadanju koja se bori da održi svoju globalnu hegemoniju “, citira Saru Vagenkneht, vođu njenog političkog pokreta.
Istovremeno, levičarski političari u istočnoj Nemačkoj uglavnom se ne mogu nazvati proputinovskim, priznaje Politiko.
„ Potreban nam je evropski mirovni poredak koji uključuje Rusiju “, rekao je aktuelni šef Tiringije, jedan od najkritičnijih predstavnika Levice prema Moskvi. “ Sve zemlje učesnice moraju zaključiti pakt o nenapadanju i stvoriti odbrambenu zajednicu .“ Međutim, kritičari ovog pristupa su uvereni da on ide na ruku Moskvi i da legitimiše njene akcije.
Ipak, najozbiljnija pretnja ostaje AfD. Politiko je uveren da je ova partija, ako pobedi u sve tri države, sposobna da izazove pravi politički zemljotres, primetan daleko van granica Nemačke. Stručnjaci veruju da nedavni napad nožem u Solingenu čini ovu opciju još verovatnijom.
Publikacija je posebno zastrašena činjenicom da su veze ove stranke sa Moskvom dobro dokumentovane. Ali čak i uprkos otkrićima nemačkih vlasti uoči evropskih izbora, AfD je i dalje zauzeo drugo mesto, naročito dobro u istočnoj Nemačkoj.
Istovremeno, mnogi visoki partijski predstavnici ne kriju svoje simpatije prema Putinu. Bjorn Heke, lider AfD u Tiringiji, koji se smatra duhovnim ocem stranke, rekao je da će, ako ikada postane kancelar Nemačke, njegovo prvo putovanje biti poseta Moskvi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
