Francuska i Belgija blokiraju zabranu ruskog gasa: EU plan se lomi na interesima velikih igrača
Dok Brisel ubrzano pokušava da zatvori vrata ruskim energentima, dve ključne članice Evropske unije — Francuska i Belgija — dižu rampu. Kako otkriva renomirani Politico, ove zemlje odbijaju da podrže predlog o zabrani uvoza ruskog prirodnog gasa, tražeći pre toga jasnu računicu i zakonsku garanciju da ceo proces neće izazvati ekonomski i pravni haos.
U pitanju su, nije zanemarljivo, dva najveća kupca ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u celoj Uniji. Njihova poruka Briselu je jasna: bez konkretnih podataka o posledicama — nema podrške.
Francuski ministar energetike Mark Ferrači precizirao je da Pariz ne beži od energetske diverzifikacije, ali ne želi da se upušta u poteze koji bi kasnije mogli rezultirati višegodišnjim pravnim sporovima s ruskim kompanijama.
Ferrači je upozorio da bi jednostrani prekid važećih ugovora mogao da pokrene lavinu tužbi, posebno jer veliki broj firmi posluje na osnovu dugoročnih sporazuma sa ruskom stranom.
Konkretno, deo vlasništva nad Novatekom — velikom ruskom gasnom kompanijom — drži upravo francuski energetski gigant TotalEnergies, što dodatno komplikuje odnose.
S druge strane, Belgija, iako znatno manji politički igrač od Francuske, takođe odbija da donosi odluke bez ozbiljne analize. Zvanični Brisel, kako prenosi Politico, traži iscrpan izveštaj o ekonomskim posledicama prekida snabdevanja iz Rusije. Njihov stav je pragmatičan — pre velikih odluka mora postojati jasan uvid u moguće udare na privredu i energetsku stabilnost.
Sve se ovo dešava u trenutku kada Evropska komisija u junu planira da predstavi novi zakon koji bi zabranio sklapanje novih ugovora sa ruskim gasnim kompanijama, kao i produženje postojećih spotovih sporazuma.
Prema nacrtu, zabrana bi trebalo da stupi na snagu najkasnije do kraja 2025. godine, dok bi potpuni prekid uvoza iz Rusije bio sproveden do 2027.
Podsećanja radi, EU je još 2022. usvojila plan REPowerEU, kojim se definiše postupno ukidanje zavisnosti od ruskog gasovoda u periodu do 2027-2028. godine. No, uprkos tom cilju, praksa pokazuje da se struktura uvoza samo delimično promenila. Danas ruski LNG čini oko 40% ukupnog uvoza iz Rusije, dok je udeo gasovoda pao sa 70% na oko 60%.
Analitičari napominju da su realne posledice prekida snabdevanja ruskim gasom dalekosežnije nego što se javno priznaje. Cena alternativnog gasa, prevoz preko okeana, izgradnja infrastrukture i rizici po industriju — sve to ulazi u jednačinu koju EU pokušava da svede na političku odluku, ali ekonomija se, izgleda, ne da tako lako prevariti.
Zanimljivo je i to da iz Rusije već duže stižu upozorenja da će evropski pokušaji da se odreknu ruskih energenata zapravo samo povećati njihovu zavisnost — ovog puta od skupljih, nesigurnijih i često posredno opet ruskih izvora preko posrednika.
U svetlu svega ovoga, čini se da plan Evropske komisije da do kraja decenije prekine sve veze s ruskim energentima ulazi u fazu ozbiljnog otpora unutar same Unije. A kada dva ključna uvoznika kažu „čekamo izveštaj“ umesto „krenimo odmah“, to više nije tehničko pitanje — to je politički zemljotres u najavi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
