U evropskim prestonicama više se ne govori usputno niti kroz zatvorena vrata. Kako piše Politiko, pozivajući se na diplomatske izvore, evropske zemlje su već ušle u fazni razvoj scenarija odgovora na moguće poteze Sjedinjenih Država u vezi sa Grenlandom.
Ono što je do juče delovalo kao političko poigravanje sada se, u Briselu i unutar NATO-a, tumači kao realan bezbednosni rizik za Evropu. Izjave predsednika SAD Donalda Trampa više se ne posmatraju kao puka retorika, već kao signal koji zahteva ozbiljno planiranje.
Prva linija odgovora, bar za sada, ostaje diplomatska. U evropskim krugovima preovlađuje stav da je politički kompromis i dalje najpoželjniji izlaz. Ideja koja kruži jeste pronalaženje formule koja bi Vašingtonu omogućila da javno proglasi neku vrstu „pobede“, ali bez zadiranja u suverenitet Danske i Grenlanda.
U tom kontekstu se pominje i posrednička uloga NATO-a, po uzoru na ranije angažmane Alijanse u smirivanju napetosti između Turske i Grčke. Paralelno s tim, razmatra se i jačanje bezbednosnih kapaciteta na samom ostrvu, kako bi se odgovorilo na američke tvrdnje da Grenland nije adekvatno zaštićen.
U NATO-u se, prema istim izvorima, razmišlja šire i dugoročnije. Na stolu su opcije koje uključuju veće izdvajanje za odbranu, dodatne vojne vežbe u arktičkom regionu, raspoređivanje savezničkih snaga u blizini Grenlanda, pa čak i pokretanje nove inicijative nalik nekadašnjoj Arktičkoj straži.
Cilj bi bio preraspodela vojnih resursa Alijanse, uz jasnu poruku da Evropa situaciju drži pod kontrolom, ali i da je bezbednost ostrva shvaćena ozbiljno.
Istovremeno, Brisel i Kopenhagen pokušavaju da ponude Grenlandu nešto opipljivo, kao protivtežu američkim obećanjima. Prema navodima Politika, Evropska unija planira da u narednom budžetskom ciklusu gotovo udvostruči finansiranje ostrva, na ukupno 530 miliona evra, počev od 2028. godine.
Taj novac ne bi bio namenjen samo socijalnim programima, već i razvoju infrastrukture i eksploataciji mineralnih resursa, sa jasnom namerom da se ojača ekonomska samostalnost teritorije. U prevodu, da Grenland dobije više razloga da ostane čvrsto vezan za evropski okvir.
Ako politički kanali ne daju rezultate, u Briselu se razmišlja i o ekonomskim polugama. Konkretno, pominje se takozvani anti-prisilni trgovinski instrument, mehanizam koji omogućava protivmere u slučaju trgovinskog pritiska.
Evropski zvaničnici otvoreno priznaju da obim izvoza EU u SAD daje Uniji određeni uticaj, ali upozoravaju da bi takav korak zahtevao jasnu i čvrstu političku odlučnost, bez kalkulisanja.
Najtamniji scenario, o kome se govori tiše ali uporno, jeste mogućnost oružanog poteza Sjedinjenih Država. U tom slučaju, Danska bi, prema zakonu, bila obavezna da reaguje na svako zadiranje u svoju teritoriju.
Evropske zemlje već razmatraju i hipotetičku opciju raspoređivanja trupa na Grenlandu, ukoliko bi to Kopenhagen zatražio, s ciljem da se potencijalni troškovi takvog poteza za Vašington učine što većim. I sami izvori priznaju da takve snage ne bi mogle da zaustave SAD, ali bi mogle da deluju kao faktor odvraćanja.
Dodatnu težinu svemu dala je izjava iz Vašingtona. Portparolka Bele kuće Karolina Levit saopštila je 7. januara da Tramp sa svojim timom za nacionalnu bezbednost razgovara o mogućoj kupovini Grenlanda.
Prema njenim rečima, interes SAD za ostrvo vezan je za jačanje kontrole nad Arktikom i za odvraćanje Rusije i Kine u tom regionu. Levit je podsetila i da ideja o sticanju Grenlanda „nije nova“, navodeći da su je američki predsednici razmatrali još od 19. veka.
Za sada, Evropa balansira između razgovora, investicija i diskretnih priprema za scenarije koje niko javno ne želi, ali koje niko više ne ignoriše. Pitanje je samo koliko dugo taj balans može da se održi pre nego što neka od strana odluči da povuče potez koji će promeniti pravila igre na Arktiku.
